Zgrada u Botaničkoj bašti postaje Pančićev centar

0
65
Zgrada u Botaničkoj bašti postaje Pančićev centar
Foto: Leon Bijelic

Projekat izgradnje Pančićevog centra u Botaničkoj bašti Jevremovac započet 90-ih godina prošlog veka, dobio je zeleno svetlo za nastavak. Uz sređivanje napuštene zgrade, koja je krajem prošle godine konačno legalizovana, Biološki fakultet dobio je i građevinsku dozvolu za dogradnju.

Kako je za eKapiju rekao prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta, u planu je da objekat po završetku ima oko 2.000 kvadrata, a očekuje se da će za opremanje i završetak radova biti potrebno oko dva miliona evra.

– Ovaj objekat počela je država da gradi još sredinom 90-ih i do sada je bio nelegalan. Uz sugestiju i nagoveštaj Ministarstva da će projekat moći da se završi, mi smo se tome posvetili. Skoro godinu dana trajao je proces legalizacije. Grad nam je izašao u susret, jer zaista je to bila jedna neobična situacija – nelegalni državni objekat u centru Beograda – kaže profesor Tomanović.

Dodaje da je projekat završen u arhitektonskom smislu, kao i da su nadležni upoznati sa time.

– Sada ostaje da vidimo kada i kako može da se finansira završetak – navodi naš sagovornik.

Pančićev legat za podizanje svesti o ekologiji

Na oko 2.000 kvadrata namenjenih posetiocima Botaničke bašte planirano je da budu smeštene laboratorije za decu talentovanu za biologiju i prirodne nauke, kao i Pančićeva zaostavština, koja do sada nije bila dostupna posetiocima.

– Planirano je da to bude Pančićev legat i da njegova svhra bude ekološka edukacija, što se sada smatra izuteno značajnim – kaže profesor Tomanović.

Predviđen je i prostor za amfiteatar sa 200 mesta i akustičnom izolacijom u kojem će moći da se održavaju predavanja, ali i koncerti, jer je Botanička bašta i kulturno dobro, a ne samo spomenik prirode, piše eKapija.

Namera Biološkog fakulteta je i da se sačuvaju genetički, prirodni resursi naših autohtonih biljaka.

– Da to bude kao banka semena, za našu divlju jedinstvetnu floru. U bašti inače raste oko polovine biljnih vrsta koje žive u Srbiji, ali uz ogroman napor zaposlenih u bašti koja se nalazi u jednom od najzagađenijih delova grada – kaže Tomanović.

Botanička bašta – Pančićeva ideja

Josif Pančić bio je srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Botanička bašta u Beogradu je takođe bila njegova ideja.

Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.

Naslov: Redakcija

Izvor: Blic