Naša privreda svoj dalji rast treba da bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj i to pre svega na energetskoj transformaciji, zelenoj ekonomiji, digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji, rekla je juče premijerka Ana Brnabić, na zatvaranju Kopaonik biznis foruma.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o zdravlju i četvrtoj industrijskoj revoluciji identifikuje tri velika trenda. To su digitalizacija zdravstva, brza evolucija nauke i medicine i rast troškova zdravstva širom zemljine kugle. Svetski ekonomski forum predviđa da će se od ove godine ukupna količina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana i da će globalno tržište biotehnologije porasti sa 448 milijardi dolara u 2019. na 833 milijarde u 2027. Predviđa se da će na globalnom nivou primena veštačke inteligencije na tržištu zdravstvenih usluga dostići vrednost od 31,3 milijarde dolara u 2025.

– Ovo su ogromne prilike za ekonomski rast i dalji razvoj Srbije. Zbog toga ćemo ove i sledeće godine grupisati naše najbolje kvalitete u kapmus koji će pokrivati oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. Imaćemo na jednom mestu grupisane Farmaceutski i Biološki fakultet, Torlak i Institut za molekularnu genetiku, dok će u kampusu biti novoformirani institut za veštačku inteligenciju, kako bi sve znanje generisalo novi rast za našu zemlju – najavila je Brnabićeva.

Premijerka je dodala da je pre dva dana slovenačko „Delo” objavilo tekst u kojem piše zašto njihova NLB, koja je kupila Komercijalnu banku, otvara razvojni centar u Beogradu, a ne u Sloveniji i u tom članku je između ostalog navedeno da je Beograd u poslednjih nekoliko godina postao tehnološki centar gde dolaze stručnjaci informacionih tehnologija iz država nekadašnje Jugoslavije. Istog tog dana je u Novom Sadu položila kamen temeljac za zgradu Biosens instituta koji je svojim znanjem i zalaganjem uspeo da postane evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi i to jedini takav centar van granica EU.

– Oba ova događaja za mene pružaju odgovor na centralno pitanje ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma o novim izvorima rasta u izmenjenim ekonomskim okolnostima – rekla je Brnabićeva.

Digitalizacija je u Srbiji zaživela i postepeno našu privredu čini konkurentnijom, državu efikasnijom, a građanima život čini lakšim. To smo videli kroz besprekorno organizovanu vakcinaciju. Posledično, naša privreda je 2020. završila sa minimalnim padom BDP-a. Prvi kvartal ove godine ukazuje da ćemo prevazići projektovani rast od šest odsto, a i april dobro deluje, tako da će verovatno rast u drugom kvartalu biti bolji od očekivanog.

Ovaj privredni rast nošen je rastom građevinske industrije i našim ulaganjima u infrastrukturu. Gradi se više od 330 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, čija je vrednost četiri milijarde evra, a do kraja godine planirani su projekti vredni još dve milijarde evra.

Bitan segment u okviru našeg BDP-a su usluge, koje su postale najvažniji deo naše privrede što omogućava da bude otpornija u ovakvoj situaciju, kakvu smo imali tokom pandemije. Sektori turizma, saobraćaja i ugostiteljstva bili su teško pogođeni, a bankarstvo, informacione tehnologije, stručne usluge pokazali su se izuzetno otpornim.

Izvor: Vebsajt Politika, 29. 05. 2021.