Iako je lako osećati krivicu jer niste svaki trenutak boravka kod kuće tokom pandemije iskoristili produktivno, jedan profesor ističe da ljudi moraju prebroditi ovu krivicu i prestati sebe smatrati lenjima.
Devon Prajs, autor knjige “Lenjost ne postoji” i profesor Univerziteta Lojola u Čikagu, rekao je da ljudi u vreme lokdauna nisu u potpunosti objektivni, zbog čega se okreću mislima da traće vreme kod kuće, prenosi poslovni portal eKapija.
Lockdown može navesti ljude na pomisao da bi svaki trenutak kod kuće trebalo da provedu radeći nešto, pojašnjava on. I dok mnogi osećaju da manje rade od kuće, kaže da istraživanja zapravo pokazuju porast produktivnosti usred pandemije.
Istraživanje koje je objavljeno u septembru prošle godine, a koje je naručila britanska telekomunikacijska kompanija Talk Talk, otkrilo je da je gotovo tri od pet među ukupno 1.250 anketiranih britanskih radnika izjavilo da im je produktivnost porasla otkako rade od kuće. Takođe su pojedina istraživanja pokazala da su ljudi proteklu godinu više sati radili od kuće nego što bi inače radili na poslu.
Ipak, mnogi i dalje osećaju kao da su lenji. Prajs pojašnjava zašto. U svojoj knjizi on piše da bilo kakva ograničenja čine da se ljudi osjećaju lenjima. Kako kaže, ljudi su tokom lockdowna uvereni da treba da rade više kako bi prevazišli ove izazove. Stoga svoje samopoštovanje vežu za svoju produktivnost, što čini da veruju kako je rad središte njihovog života, pojašnjava Prajs.
Dodaje da su osećaji takozvane lenjosti često zapravo moćan instinkt samoodržanja.
“U nama ne postoji moralno korumpirana i lenja sila koja nas bez razloga tera na neproduktivnost. Nije nikakvo zlo biti limitiran i imati potrebu za pauzom. U stvari, taj instinkt, potreba za odmorom, ključni je deo načina na koji ćemo ostati živi i napredovati dugoročno”, piše on.
U svojoj knjizi on navodi primer koji se često može pogrešno protumačiti kao lenjost na radnom mestu, a što je poznato kao cyberloafing. To je situacija kada se ljudi okreću skrolovanju po društvenim mrežama i internetu tokom ili između velikih zadataka.
“Istraživanja sugerišu da ljudi imaju tendenciju da skroluju radi opuštanja i oživljavanja mozga, što je u osnovi isti razlog zašto, na primer, na radnom stolu traže olovku koja im zapravo i ne treba”, napisao je Prajs.
Izvor: Blic
