petak, 23. sep 2022.
Home Biznis Poslovne vesti Zašto se biznisi sele?

Zašto se biznisi sele?

0
Zašto se biznisi sele?
Foto: City of Los Angeles

Očekuje se da će ove godine biti sve više “seljenja biznisa”. Razlog je što će se gradovi i opštine dovijati kako da nadomeste pad prihoda usled krize izazvane aktuelnom pandemijom i smanjene transfere iz republičkog budžeta. Već je u toku priprema lokalnih budžeta preračunavano da li je pametnije da se smanje brojne takse i naknade kako bi se manjim troškovima poslovanja zadržali postojeći i privukli novi privrednici. Ili da se poskupljenjima smanji gubitak prihoda usled smanjenja obima posla i gašenja velikog broja firmi i ukidanja radnih mesta.

Početnici u biznisu, ali i oni iskusni, jako bi voleli da lako mogu da dođu do računice koliko bi iznosili mesečni ili godišnji troškovi njihovog poslovanja u svakoj od lokalnih samouprava u Srbiji, ali to ne mogu da dobiju.

Iako predstavnici gradova i opština tvrde da su u stalnom takmičenju ko će privući veći broj preduzetnika i investitora, niko od njih nije spreman da im predoči sve obaveze i namete koje će morati da plaćaju, verovatno u strahu da će biti uplašeni dužinom tog spiska.

Upravo taj spisak daje odgovor na pitanje zašto je u nekoj lokalnoj samoupravi otvoreno više firmi i preduzetničkih radnji nego u drugoj i zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu. Očekuje se da će ove godine biti sve više “seljenja biznisa”, jer će se gradovi i opštine dovijati kako da nadomeste pad prihoda usled krize izazvane pandemijom korona virusa i smanjene transfere iz republičkog budžeta.

Već je u toku priprema lokalnih budžeta preračunavano da li je pametnije da se smanje administrativne i komunalne takse, cene gasa, struje, vode i brojne naknade, kako bi se manjim troškovima poslovanja zadržali postojeći i privukli novi privrednici, ili da se poskupljenjima smanji gubitak prihoda usled smanjenja obima posla i gašenja velikog broja firmi i ukidanja radnih mesta.

Privrednici procenjuju da takve odluke lokalne vlasti ne mogu lako da donesu jer je i dalje velika neizvesnost oko toga koliko će trajati pandemija i izlazak iz velike krize koju je prouzrokovala.

Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava je pokušavao da pomogne privrednicima umanjivanjem zakupa poslovnog prostora, omogućavanjem plaćanja na rate i odlaganjem plaćanja nekih nameta. Tako su, na primer, borski privrednici oslobođeni lokalnih komunalnih taksi za decembar za čak 99 odsto, a najavljeno je da se isto umanjenje može očekivati i ove godine, posle usvajanja budžeta.

Istovremeno su neke opštine povećale porez na imovinu i parafiskalne namete kao što su takse za navodnjavanje, ali i cene komunalnih usluga i parkinga. Bilo je slučajeva da su u nekim opštinama prvi put uvedene takse za ekologiju, pa su je plaćali i oni koji ni na koji način ne mogu da zagađuju životnu sredinu.

Preduzeća plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih. Najveći nameti su u najvećim i najrazvijenijim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi, a bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su “bežali” iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. Najveća razlika je u plaćanju paušalnog poreza, koji u ekstra zonama može da bude više nego duplo veći nego u nerazvijenim mestima.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da razlike u troškovima poslovanja zavise od toga u koju kategoriju razvijenosti spada opština na kojoj je malo ili srednje preduzeće ili preduzetnik prijavljen.

Na mesečnom nivou poresko opterećenje preduzetnika zavisi od delatnosti za koju je preduzetnik registrovan i od opštine na kojoj je registrovan. Tako, ako neko, recimo, prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara. Ako to uradi na nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština, paušal će mu biti od 28.000 do 47.000 dinara. Razlika je drastična, zato mi često početnike u biznisu koji nas zovu i pitaju za savete, a imaju veoma skroman ili nikakav kapital sa kojim počinju rad, savetujemo da, ukoliko mogu, svoje poslovanje prijave prvo na nekoj manje razvijenoj opštini, kako bi imali što manje opterećenje u početku, dok ne razrade svoje mali biznis”, objašnjava Rajić.

On ističe da se te razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je sada aktuelna – rad frilensera.

“Nisu svi frilenseri IT stručnjaci koji su dobro plaćeni iz inostranstva. Ima ih puno i u drugim oblastima. Na primer, karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori… I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima”, predlaže Rajić.

Foto: Business News Daily

Problem Srbije je i dalje to što su preduzetnici preoporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard.

“Minimalna zarada je svuda u Evropi neoporeziva, privremena mera i kada pojedinac nema dovoljno prihoda da obezbedi svoju i egzistenciju svoje porodice on se ne oporezuje. U Srbiji to nije slučaj i zato uvek veliki broj pojedinaca izbegava da se zvanično registruje, ne zato što su kriminalci i žele namerno da vrše poresku utaju, nego zato što teškom mukom prihoduju novac i što su i ta primanja obično po pogođenom projektu i neredovna, a država nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju. Jer na kraju, bolje je da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili napuste zemlju. Nažalost, politika u kojoj svoje najsposobnije pojedince teramo iz zemlje se nastavlja i ona vodi jedino u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost”, upozorava Rajić.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike, pod pokroviteljstvom Srbije i uz podršku projekta nemačke razvojne saradnje “Reforma javnih finansija – Agenda 2030” koji sprovodi GIZ, organizuju takmičenje gradova i opština “Šampioni preduzetništva”, kako bi podstakli lokalne samouprave da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.

Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, beogradski Vračar i Novi Sad. U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, od malih opština najuspešnije su Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace.

Kad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini. Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.

U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.

NALED i Regionalni savet za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi imaju program sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi.

Od 2007. godine 64 lokalne samouprave u Srbiji (37 odsto ukupnog broja) su učestvovale u procesu sertifikacije od čega 36 po nacionalnom (BFC), 14 po međunarodnom (BFC SEE), a 14 i po međunarodnom i nacionalnom (BFC i BFC SEE) standardu.

U ovom trenutku sedam lokalnih samouprava poseduje validan BFC SEE sertifikat (Stara Pazova, Požarevac, Šabac, Ćuprija, Pećinci, Novi Sad i Leskovac), dok su ostali u procesu resertifikacije, odnosno ponovnog sticanja sertifikata.

Sertifikacija jedne opštine ili grada podrazumeva ispunjenje određenih standarda, tj. svojevrsnu garanciju da će postojeći privrednici, kao i potencijalni investitori, dobiti usluge i informacije na način koji olakšava poslovanje, kazali su u NALED-u za “Biznis i finansije”.

Za privredu i investitore koji žele da presele ili prošire svoje poslovanje u jugoistočnu Evropu, kako ističu u toj organizaciji, BFC SEE pomaže u identifikovanju opština i gradova koji nude najbolje uslove za ulaganje i imaju najveći potencijal za razvoj.

Naslov: Redakcija

Izvor: Biznis i finansije