Vinogradarstvo u Srbiji beleži veliki rast. Povećava se broj čokota, novih vinograda, a vino nalazi mesto na probirljivom svetskom tržištu. Zato je bitno da se zna iz kojih je vinograda grožđe. Svaki proizvođač, koji u vlasništvu ili zakupu ima 10 ari vinograda, obavezan je da se upiše u Vinogradarski registar.
Srbija danas ima oko 12.000 hektara vinograda pod vinskim sortama koji su u dobrom stanju. U vinogradarskom registru je oko 7.000 hektara. Upisani proizvođači stiču pravo na korišćenje premija, subvencija i kredita.
“Da, mi smo se upisali. Sarađujemo sa centrom za vinarstvo i vinogradarstvo iz Niša. Imamo veliku i uspešnu saradnju sa njima. Dobro je što je krenul da se radi vinogradarski registar, jer ipak ima u Župi dosta vinograda koji postoje, ali kao da ih nema”, kaže Lazar Lazarević iz Aleksandrovca.
Proizvođači grožđa upisani u vinogradarski registar posebno su bitni za male vinare koji tek krče put ka tržištu. U registru se vidi oblik vlasništva, sorta, podloga, uzgojni oblik, prinos razmak i sadnje.
“Mi smo mali vinari. Naš plan je da se postepeno širimo u skladu sa našim mogućnostima i na tržištu. Pošto je Vlada Srbije donela novu strategiju razvoja vinarstva i vinogradarstva, očekujemo da će nam to dati jak vetar u leđa jer je država prepoznala vinski potencijal naše zemlje…”, navodi Saša Žarković, vinar iz Raklje.
Strategija razvoja vinarstva i vinoigradarstva obuhvatila je analizu svetskog i našeg vinarstva, a posebno se bavi uslovima za povećanje površina pod vinovom lozom, naročito lokalnih i autohtonih sorti, kvaliteta vina, organskoj proizvodnji i boljem pozicioniranju naših vina na svetskoj sceni.
“Cilj je da se svi proizvođači upišu u vinogradarski registar, površine preko 10 ari da budu upisani. Upis u vinogradarski registar je potpuno besplatan. Vinogradari mogu jednostavno da pozovu lokalnu kancelariju centra za vinogradarstvo i vinarstvo Cevin, da dobiju pomoć priliko upisa u registar”, ističe Marko Malićanin iz Saveza vinara i vinogradara Srbije.
U Srpsko vinarstvo i vinogradarstvo kroz direktna davanja uložiće se od 270 do 320 miliona evra. Još toliko sopstvenih sredstava trebalo bi da ulože i vinari. Trebalo bi računati i na mnoge fondove Svetske banke.
Izvor: RTS
