Zaduživanje pod povoljnim uslovima

0
14
Zaduživanje pod povoljnim uslovima
Foto: Kurir

Sredstvima nove emisije otplaćeno je 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011, od ukupno 1,6 milijardi dolara, koliko dospeva u septembru 2021.

Država nastavlja da koristi prednosti jeftinog zaduživanja pa je tako pre nekoliko dana na aukciji prodala desetogodišnje obveznice vredne deset milijardi dinara. Prinos za investitora je 2,5 odsto godišnje, a tražnja je bila veća od ponude za oko 2,3 milijarde dinara. Drugim rečima, investitori su bili zadovoljni i tako niskom kamatom na tako dug rok.

Zaduživanje je neminovnost zato što je prvobitno bilo predviđeno da minus u državnoj kasi iznosi 1,5 milijardu evra, a uz novi paket mera građanima i privredi od milijardu evra narašće na 2,5 milijarde za koliko će porasti i javni dug.

Pre nekoliko dana Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju 2020. godine iznosio 26,66 milijardi evra, što čini 56,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na kraju 2019. godine javni dug je iznosio 23,94 milijarde evra i činio je 52 odsto BDP. To znači da je za godinu dana uvećan za oko 2,7 milijardi evra.

Iz plana aukcija Uprave za javni dug za prvi kvartal ove godine vidi se da država još ne namerava da izađe na međunarodno tržište kapitala, već da će se zadužiti na domaćem i to u dinarima i evrima. Tačno 45 milijardi u dinarima i 200 miliona u evrima.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da su kamate na dug sad niske i da postoji spremnost investitora da kupe državne obveznice i sa takvom cenom.

„Dobro je što se država sada dominantno finansira preko dinarskih obveznica, jer je u tom slučaju rizik manji. I treba nastaviti takvu politiku. Valutni rizik treba izbeći, pogotovo zaduživanje u dolarima kod kog postoji dupli valutni rizik i prema odnosu dolar evro i evro dinar. Dobro je što država smanjuje udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu. On je na kraju decembra 2020. pao na svega 13,2 odsto, a nekada je iznosio 35 odsto”, navodi Nikolić.

To je, inače, učinjeno zamenom skupog dolarskog duga u onaj u evrima. Prošle godine država je prevremeno otkupila obveznice emitovane 2011. godine u američkim dolarima, koje su imale kamatu od 7,25 odsto. Nakon realizacije hedžing transakcije kamata u evrima je bila 1,066 odsto. Sredstvima nove emisije otplaćeno je 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara, koliko dospeva u septembru 2021. godine.

Pre desetak dana realizovana je slična transakcija kada je zajam od Kuvajta zamenjen iz američkih dolara u evre, po znatno nižoj kamatnoj stopi. Umesto 1,5 odsto na dolare Srbija će plaćati kamatu u evrima od 0,393 odsto. Nakon ove hedžing transakcije učešće dolarskog duga u ukupnom portfoliju javnog duga sniženo je na 12,3 odsto sa 13,1 odsto krajem prošle godine.

Iako je zaduživanje jeftinije dug je ipak dug i on mora da se vrati. Zato je Fiskalni savet upozorio da će sa novim paketom pomoći učešće javnog duga u BDP-u tokom 2021. nastaviti da raste na više od 60 odsto BDP-a,  umesto da se zakoči, a taj novi dug poreski obveznici vraćaće s kamatom u narednim godinama.

„Nova isplata državne pomoći privredi i stanovništvu, koja nije predviđena važećim budžetom, može se finansirati samo dodatnim povećanjem fiskalnog deficita i novim zaduživanjem države u 2021. godini i to preko iznosa od oko 1,5 milijardi evra koliko je već planirano nedavno usvojenim budžetom.

Odgovorna fiskalna politika mogla bi da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na ispod 300 miliona evra umesto milijardu evra”, smatraju u Fiskalnom savetu.

Izvor: Politika