Za narednu godinu najavljena gradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije

0
12
Za narednu godinu najavljena gradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda širom Srbije
Foto: Ilustracija, Shutterstock

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović najavio je da bi naredne godine trebalo da počne izgradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime bi se pokrio najveći deo Srbije, saopšteno je iz vlade.

Abramović je na onlajn konferenciji o upravljanju otpadnim vodama naveo da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre dve-tri nedelje, kada je u parlamentu ratifikovan Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja.

Prema njegovim rečima, time smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju.

On je naveo da će se uporedo sa izgradnjom postrojenja nastaviti sa stručnom i finansijskom podrškom jedinicama lokalne samouprave, a radiće se i na rešavanju problema upravljanja otpadnim muljem i njegovom upotrebom u korisne svrhe.

Konsultant u NALED-u Nataša Đokić ukazala je na to da Srbija nije bogata vodama, budući da imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica samodovoljnosti iznosi 2.500 metara kubnih.

Situacija nije zadovoljavajuća ni kada je reč o pokrivenosti zemlje kanalizacionom mrežom, jer je njome u Srbiji pokriveno samo 62% stanovništva – podvukla je ona.

Đokić je, predstavljajući stanje u oblasti otpadnih voda, navela da je Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje propisano da je 31. decembar 2025. rok kada se privredni subjekti moraju usaglasiti sa odredbama ove uredbe, a 31. decembar 2040. rok za jedinice lokalne samouprave da to urade.

Predstavnik Udruženja 3E Srđan Gajić izneo je podatak prema kome je Srbiji potrebno približno 5 mlrd EUR za rešenje ovog problema u narednom periodu, gde najveći trošak predstavljaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i izgradnja kanalizacione mreže.

Gajić je dodao da neka mesta, kao što su sela u brdovitim predelima, nisu pogodna za izradu kanalizacione mreže i tu bi država mogla finansijski da pomogne na izradi septičkih jama i drugih primenjivih rešenja.

Izvor: ekapija.com