Besmisleno je da se voćnjaci osiguravaju od mraza u aprilu, a ne od početka marta, kako je bilo do sada, navode u Asocijaciji proizvođača malina i kupina.
Poljoprivredni proizvođači nezadovoljni su iznenadnom promenom uslova koje su im pojedine osiguravajuće kuće u Srbiji nedavno ponudile. Na izmene u ugovorima nedavno je upozorila Asocijacija proizvođača malina i kupina. Konkretno, reč je o polisama za osiguranje voća od prolećnog mraza koji bi, prema novim uslovima pojedinih osiguravača, od ove godine, važile od 4. aprila a ne od 1. marta, kao do sada.
– Pojedine osiguravajuće kuće nedavno su izmenile svoje interne pravilnike i primenili ih na ugovore. Time su pomerili rokove važenja polisa osiguranja od mraza na 4. april. Uz to, tražili su da se ugovori zaključe do kraja februara – rekao je za naš list Dobrivoje Radović iz Asocijacije proizvođača malina i kupina. On je naglasio da je ta vest uznemirila voćare „jer je besmisleno osiguravati bilo koju vrstu voća od niskih temperatura u periodu kada je verovatnoća od smrzavanja minimalna”. Naveo je i da se ovo događa u trenutku kada je država podigla procenat subvencija za osiguranje voća od vremenskih nepogoda u rizičnim područjima na oko 70 odsto.
Radović je izjavio da je Ministarstvo poljoprivrede, posle ovog njihovog upozorenja, izmenilo pravilnik prema kome polise za osiguranje od mraza važe od 1. marta i taj pravilnik će biti poslat na usvajanje.
– I moraće da se primenjuje. U suprotnom, pozvaćemo proizvođače da obustave sva osiguranja. A država će raditi reviziju osiguravajućih kuća koje se ne budu pridržavale – kazao je on. Izmenama su, kako je dodao, podložne i dosadašnje procedure procene štete pojedinih osiguravajućih kuća. Proizvođači, zbog nekih loših iskustava, traže da osiguravači za procenu angažuju ovlašćene ljude poljoprivredne struke, što je njihova obaveza i prema opštim uslovima osiguranja useva i plodova.
U Udruženju osiguravača Srbije rekli su za „Politiku” da ne mogu da komentarišu poslednja dešavanja sa izmenama uslova i uputili su nas u osiguravajuće kuće koje same regulišu uslove pod kojim prodaju određene polise. Odnosno, kako su naglasili, to ne ide preko udruženja već spada u domen poslovne politike svakog društva ponaosob. Poverenje domaćih proizvođača u osiguranje u poljoprivredi je i inače prilično nisko, mada poslednjih godina raste. Prema poslednjim podacima iz maja 2020. u Srbiji je osigurano svega 12 odsto poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Na nadoknadu štete u slučaju nepogoda tako mogu da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.
Sa duge strane, država je, pre dve godine, podigla podsticaje, odnosno učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je određene rezultate pa bi promena uslova koje sada uvode osiguravači mogla da poljulja taj rast ali i poverenje.
Prema podacima koje je za „Politiku” dostavilo Ministarstvo poljoprivrede, samo prošle godine za subvencije za osiguranje isplaćeno je 26.974 zahteva poljoprivrednika u biljnoj proizvodnji. Iznos je dostigao gotovo milijardu dinara, tačnije 993.091.543 dinara.
Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja, prema ranijim izveštajima, odlučuje se oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se da sada opredeljivao manji broj poljoprivrednika zbog uvećanja krajnjeg iznosa premije.
Izvor: Politika
