Unosna trgovina ljudskom kosom

0
9
Unosna trgovina ljudskom kosom
Foto: BBC Good Food

Procenjuje se da globalno tržište perika i nadogradnje kose vredi oko sedam milijardi dolara, a da će do 2024. godine dostići vrednost od oko 10 milijardi dolara. Najviše kose u svetu se nabavlja iz Kine i Indije. Ove dve zemlje izvezu ljudske kose u vrednosti od 30 miliona, odnosno 19 miliona dolara godišnje. U Kini se nalazi 70% fabrika za preradu ljudskih vlasi, a prema podacima UN Comtrade, Kina od izvoza ovih proizvoda zarađuje 1,15 milijardi dolara. Najveće uvozno tržište su Sjedinjene Američke Države.

Ljudska kosa je jedan od najsvestranijih resursa na svetu. Od nje se izrađuju kaligrafske četke, obloge za odelo i nameštaj, sredstva koja se upotrebljavaju za čišćenje prikom izlivanja nafte. Kosa se koristi čak i u opremi koja služi za pripremanje krofni u kompaniji „Dunkin’ Donuts“. Ipak, većina ljudskih vlasi završi na glavama drugih ljudi.

Procenjuje se da globalno tržište perika i nadogradnje kose vredi oko sedam milijardi dolara, a da će do 2024. godine dostići vrednost od oko 10 milijardi dolara. U Sjedinjenim Američkim Državama najveći deo ovog tržišta čine ljudi koji iz različitih razloga gube kosu, ali je nadogradnja kose veoma popularna i među tamošnjim afroameričkim, pravoslavnim i jevrejskim zajednicama.

Brojne su mušterije i iz sveta zabave, ali pod uticajem društvenih mreža naglo raste i broj onih koji iz hobija prikupljaju različite perike i produžetke za kosu. Popularnost ovakvih zbirki u SAD se toliko povećava, da su kolekcionari ljudske kose postali potpuno novi segment tržišta.

Frizeri u hramovima

Ali odakle dolazi sva ta kosa i kako se njome trguje? Stručnjaci za ovo tržište kažu da ljudske vlasi namenjene prodaji prođu kroz najmanje sto ruku, pre nego što stignu na odredište. Ogromna većina neprerađene kose dolazi sa samo dva mesta u svetu. Prvo je Hong Kong, odakle se izveze ljudskih vlasi u vrednosti od 30,2 miliona dolara godišnje. Drugo mesto je Indija, koja od izvoza ljudske kose zaradi godišnje oko 19 miliona dolara.

Prema knjizi „Tajni život kose“, koju je objavila Ema Tarlo, profesorka antropologije na Univerzitetu u Londonu, lokalni trgovci kosom u Kini i Indiji kruže od sela do sela tražeći žene koje žele da prodaju kosu. Jedan od glavnih izvora su i hinduistički hramovi u južnoj Indiji, gde hodočasnici „žrtvuju“ svoju i kosu svoje dece u obredu „Mundan“.

Hram Venkatešvara, u planinskom mestu Tirumala, zapošljava 1.320 frizera koji u proseku obriju 40 glava dnevno. Odsečena kosa se prodaje putem aukcija na internetu, a prošle godine je na jednoj od takvih aukcija prodato 157 tona kose za čak 1,6 miliona dolara.

Crno zlato

Ali kako je potrebno barem dve godine da kosa poraste do minimalne dužine koja je neophodna za prodaju vlasi, kineski i indijski trgovci su proširili tržište svojih „dobavljača“. Nabavljaju kosu od stanovništva u Indoneziji, Laosu, Mjanmaru i Mongoliji. Cena neprerađene kose zavisi od njene dužine, teksture i od toga koliko je zdrava. Ako je kosa dobrog kvaliteta, najveću cenu postiže ona koja je direktno ošišana sa ženske glave, a trgovci je nazivaju „crnim zlatom“.

Frizeri u Jangonu, najvećem gradu u Mjanmaru, zarađuju 150 dolara po „ošišanoj glavi“ kose, u zemlji u kojoj prosečan radnik zaradi oko 1,4 dolara za dan. Znatno manja zarada se ostvaruje od otpadaka u frizerskim salonima. Oni se šalju u sela, gde se cela domaćinstva bave raspetljavanjem kose i njenim razvrstavanjem u snopove određene dužine i boje.

Ovako razvrstana kosa se potom šalje u fabrike, gde se od nje prave perike i različiti umeci za nadogradnju. Gotovo 70% ovakvih fabrika nalazi se u Kini. Prema podacima UN Comtrade, Kina je 2019. izvezla ovih proizvoda u vrednosti od 1,15 milijardi dolara.

Tamo, ovamo preko Atlantika

Proizvodi se prebacuju preko multinacionalnih distributera i lokalnih posrednika, ponekad prelazeći Atlantski okean više puta pre nego što se ponude na prodaju preko Amazona i Alibabe. Sjedinjene Američke Države su najveće prodajno tržište, gde je prošle godine uvoz ovakvih proizvoda porastao za 130 miliona dolara.

Maloprodajom u SAD dominiraju trgovci poreklom iz Južne Koreje, dok su najbrojnije mušterije Afroamerikanci. S druge strane, tržište umetaka za kosu koji se koriste iz verskih razloga, procenjuje se na 60 miliona dolara i to samo za jevrejsku zajednicu u SAD.

Američka carina je prošlog leta zaplenila pošiljku ljudske kose tešku 13 tona, čija je vrednost iznosila 800.000 dolara. Pošiljka je zaplenjena pod sumnjom da je ilegalno pribavljena iz zatvora u Mjanmaru. Osim etičkih pitanja i ilegalne trgovine ljudskom kosom, problemi na ovom tržištu nastaju i zato što u pakovanju ne stiže uvek ono što je poručeno. Nije retkost da se ljudska kosa meša sa jeftinijom sintetičkom i životinjskom dlakom kako bi se povećala zarada.

Muška panika od ćelavosti

Podaci UN Comtrade pokazuju da je kosa koja se prodaje kao brazilska ili peruanska često kineska ili indijska. Perika sa oznakom „Remi European“ može biti izbeljeni otpad od ostataka kose, pomešanih sa kozjom dlakom. Istraživanja pokazuju i da južnoafrički frizerski saloni ostvaruju 80% svojih prihoda od perika i umetaka za nadogradnju kose, ali da je više od trećine falsifikat.

Afričke žene preko društvenih mreža nude svoju kosu na prodaju, ali im frizerski saloni najčešće određuju cenu tek kada ih ošišaju. Prema dostupnim podacima, cena za najkvalitetniju kosu ošišanu direktno s glave, kreće se od 800 do hiljadu dolara.

Neke kompanije pokušavaju da razviju alternativno tržište, tako što prave nadogradnju za kosu od stabljika banana, a koja je za razliku od sintetičkih vlakana biorazgradiva.

Podatak da je globalno tržište perika i umetaka za kosu poraslo prošle godine za 13% u poređenju sa 2019. godinom uprkos krizi koju je izazvala pandemija, donekle mogu da objasne i rezultati ankete koje je nedavno objavila kompanija za istraživanje tržišta IBISWorld. Oni pokazuju da je svaki deseti muškarac u Evropi spreman da potroši novac za sve što ga može spasiti ćelavosti.

Izvor: Biznis i finansije