sreda, 21. sep 2022.
Home Pravo Pravne vesti U Višem sudu u Novom Sadu objavljena prvostepena presuda za krivično delo obljuba sa detetom u pokušaju u produženju.

U Višem sudu u Novom Sadu objavljena prvostepena presuda za krivično delo obljuba sa detetom u pokušaju u produženju.

0
U Višem sudu u Novom Sadu objavljena prvostepena presuda za krivično delo obljuba sa detetom u pokušaju u produženju.

U Višem sudu u Novom Sadu objavljena je prvostepena presuda prema okrivljenom Šandoru Takaču i on je proglašen krivim jer je u periodu od marta 2018. do 28. 02. 2020. godine, obljubio devojčicu (13).

Ovo je krivično delo obljuba sa detetom u pokušaju u produženju.

Okrivljeni je osuđen na sedam godina zatvora, a u kaznu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, počev od 5. 03. 2020. godine, kada je lišen slobode, pa do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.

Takođe, obavezan je da oštećenoj na ime naknade zbog duševnih bolova zbog povrede ljudskog dostojanstva isplati iznos od 300.000 dinara, u roku od mesec dana od pravosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Produžen mu je pritvor do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija iz razloga postojanja osnovane bojazni da bi u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti delo i zbog uznemirenja javnosti.

Sud je prihvatio iskaz oštećene koji je dala kada je saslušana kao posebno osetljivi svedok u istrazi (u posebnoj prostoriji, Skrin sobi, Višeg suda u Novom Sadu).

Iskaz je jasan, detaljan, iskren i u skladu sa materijalnim dokazom u vidu dnevnika koji je devojčica vodila i povodom čijeg pronalaska u školi je krivični postupak i otpočeo.

Tim veštaka sudske psihijatrije i psihologije je našao da je maloletna oštećena sposobna da da verodostojan iskaz i da nije sklona konfabulacijama, a sud je odbio predlog odbrane da se oštećena ponovo sasluša na glavnom pretresu štiteći interese deteta jer bi i prema nalazu tima veštaka to za nju predstavljalo ponovnu traumatizaciju.

Kako se navodi u presudi, maloletna oštećena, iako izuzetno inteligentna, jeste dete koje razumljivo nema pravnička znanja, pa sud njen iskaz, suprotno navodima odbrane okrivljenog, nije cenio kao vid osvete niti manipulacije, jer ista ne zna da razlikuje oblike izvršenja krivičnih dela, pa je sasvim sigurno da nije namerno i lažno navela da je okrivljeni, pored brojnih radnji koje nedvosmisleno imaju obeležje nedozvoljenih polnih radnji, preduzeo i radnju koja po pravnoj kvalifikaciji odgovara upravo krivičnom delu za koje je i oglašen krivim, a to je obljuba sa detetom u pokušaju.

Da je htela da ga nesonovano i namerno tereti lažnim iskazom, daleko bi bilo izvesnije da je u konkretnim okolnostima „izmislila“ svršen oblik tog krivičnog dela a ne u pokušaju.

– Radi se o produženom krivičnom delu u čiji sastav ulazi više radnji izvršenja istih i istovrsnih krivičnih dela, obuhvaćenih jedinstvenim umišljejem okrivljenog, usmerenih prema istoj oštećenoj iskorišćavanjem istih teških socijalnih i ekonomskih prilika, kao i poverenja njene porodice, jedinstvo prostora u kome je produženo delo vršeno, a koje je kvalifikovano shodno najtežem izvršenom krivičnom delu, a to je obljuba sa detetom u pokušaju.

Sud je odbranu okrivljenog prihvatio u smislu da je on nju primao u svoju kuću – vikendicu, da joj je davao na korišćenje svoj mobilni telefon i tablet, da je podučavao i sa njom razgovarao, što i oštećena navodi, ali ne prihvata da nije vršio sve te polne radnje prema detetu u cilju zadovoljenja svog polnog nagona, naprotiv, utvrđuje ih upravo onako kako to oštećeni detaljno opisuje.

Razumljivo je da nije bilo drugih lica neposredno prisutnih kada se to dešavalo, te da nema očevidaca samih inkriminisanih događaja, ali to je uobičajeno za ovakva krivična dela. Kako nije bilo fizičkih tragova jer ni nije bila primenjivana sila, nema ni materijalnih dokaza u tom pravcu. To međutim, ne umanjuje uverenje suda koji je van razumne sumnje utvrdio da su se inkriminisane radnje dogodile.

Devojčica se vraćala kod okrivljenog u kuću, ali vođena svojim dečijim motivima uslovljenim teškom materijalnom i porodičnom situacijom, a okrivljeni je to zloupotrebio. Kako to tim veštaka navodi, postepeno je prevremeno uvodio u svet seksualnosti, a po sudskopsihijatrijskoj literaturi, upravo je razlika između pedofila i silovatelja u intenzitetu ispoljavanja agresivne šarže, gde pedofil deluje kao „dobronamerni čikica“, a silovatelj je agresivan gotovo kao ubica.

Za ovo krivično delo je predviđena kazna zatvora od 5-12 godina, a sud je okrivljenog osudio na 7 godina, ceneći sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti pa tako od olakšavajućih njegove porodične prilike, korektno držanje pred sudom, činjenicu da se formalno smatra neosuđivanim i da je najteže od izvršenih krivičnih dela ostalo u pokušaju.

Od otežavajućih pak je cenio da je okrivljeni 54 godine stariji od oštećene, da je ona imala 11-12 godina a on 65-66 godina u vreme izvršenja dela, da je okrivljeni uživao visok društveni ugled kao lekar i sudski veštak, da je položio Hipokratovu zakletvu kojom se obavezao da će se etički ophoditi prema životu i zdravlju, ne samo svojih pacijenata već i van službe, da je usled tog društvenog statusa uživao poštovanje i poverenje društvene zajednice i komšija, a da je sve svoje socijalne prednosti zloupotrebio da izvrši ovo teško krivično delo i to u trajanju od gotovo 2 godine.

Iako je nesporno jer to u toku postupka pominje i sam okrivljeni, a i svedoci sud nije cenio kao otežavajuću okolnost da je okrivljeni ranije bio osuđen zbog istovrsnog krivičnog dela jer je ta osuda brisana iz kaznene evidencije.

Okrivljeni je naveo da je izvukao pouku iz ovog postupka pa je naveo da više nikada neće pomagati siromašnima i slabijima od sebe jer mu se sve to ovako vratilo, a sud ukazuje da okrivljeni nije pomagao siromašnom detetu, već je iskoristio njeno siromaštvo, želju za stvarima koje imaju njeni vršnjaci a ona ne može da ima, njenu naivnost i dečije godine da zadovolji svoje nedozvoljene porive.

Koji god da je bio motiv ili razlog oštećene nije relevantno, ona je dete i ima pravo da želi sve na svetu, kao i svako dete, a okrivljeni koji je odrastao obrazovan čovek mora da zna i da se uzdrži svakog ponašanja kojim bi se detetu moglo naškoditi. Okrivljeni je ipak svoje želje stavio ispred interesa deteta i zakletve koju je položio.

Ceneći okolnosti na strani oštećene o kojima se detaljno izjasnio tim veštaka, kao i aktuelnu sudsku praksu, sud je mlt.ošt. dosudio naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova u iznosu od 300.000,00 dinara.

Okrivljeni je obavezan da plati troškove postupka.

Prema okrivljenom je produžen pritvor razloga postojanja osnovane bojazni da bi u slučaju da se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti delo jer je osuđen za delo u produženom trajanju koje obuhvata više protivpravnih radnji u periodu od skoro 2 godine, a suprotno navodima odbrane sud nalazi da i dalje postoji uznemirenje javnosti u vezi sa ovim delom i okrivljenim koje se i dalje medijski prati i koje i dalje izaziva zaprepašćenje javnosti upravo zbog specifičnosti konkretnih okolnosti, a koje bi moglo ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka do njegovog pravosnažnog okončanja.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 25. 06. 2021.