U kakvom stanju globalna ekonomija ulazi u 2021?

0
13
U kakvom stanju globalna ekonomija ulazi u 2021?

Pandemija kovida 19 gurnula je globalnu ekonomiju u jednu od najgorih recesija svih vremena.

Još je neizvesno kada bi moglo da dođe do potpunog privredog oporavka.

Nedavni napredak sa vakcinama protiv koronavirusa učinio je ekonomske izglede nešto boljim, ali neki analitičari kažu da bi potencijalno sporo uvođenje vakcina u zemljama u razvoju moglo da ukoči povratak aktivnosti na nivo pre pandemije.

Oni upozoravaju da bi nove mere zatvaranja u Evropi, s ciljem sprečavanja ponovnog rasta broja zaraženih, mogle da sputaju ekonomski oporavak čak i industrijski razvijenih zemalja, piše CNBC.

“Otkriće vakcine je snažan podsticaj za opravak, ali tek 2022. godine”, ocenili su ekonomisti Siti banke u decembarskom izveštaju, dodajući da će, ipak, “u 2021. biti jasnog poboljšanja” globalne ekonomije, delom i zato što “nije teško biti bolji od 2020”.

Brzo širenje virusa kovida, koji je krajem 2019. izbio u Kini, nateralo je mnoge zemlje na višemesečne blokade ove godine, što je rezultiralo katastrofalnim padom bruto domaćih proizvoda, kao najšire mere ekonomske aktivnosti, u mnogim ekonomijama.

Tako će, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) godišnji pad evrozone u 2020. godini iznositi gotovo 8,0 posto, Japana 5,0, SAD-a oko 4,0 procenta, a jedino će Kina zabeležiti rast od 1,8 odsto.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da bi globalna privreda mogla ove godine da potone za 4,4 posto, nakon čega bi 2021. trebalo da usledi rast od 5,2 procenta. Fond je, međutim, upozorio da će, uprkos tome što je svetska ekonomska aktivnost počela u oktobru da se oporavlja, povratak na nivo pre pandemije biti “dug, neujednačen i neizvesan”.

Jedna od glavnih karakteristika korona zaključavanja širom sveta je potpuno ili delimično zatvaranje granica, čime je blokiran veći deo međunarodnih putovanja.

Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, do 1. novembra je više od 150 zemalja i teritorija ublažilo mere ograničenja vezane za kovid, ali su na snazi još uvek mnoge restrikcije koje se odnose na prekogranična kretanja.

Te mere, između ostalog, uključuju: otvaranje granica samo za pripadnike određenih nacionalnosti ili iz određenih destinacija; zahtev da posetioci poseduju negativan rezultat na kovid test da bi im se dozvolio ulazak u zemlju; i mere karantina ili samoizolacije za posetioce po dolasku u zemlju.

Jedna od glavnih posledica ekonomskog pada izazvanog pandemijom je snažan gubitak radnih mesta na globalnom nivou.

Prema izveštaju OECD-a, u nekim zemljama su negativni efekti kovida-19 na tržište rada na samom početku bili “deset puta veći od onih zabeleženih u prvim mesecima globalne finansijske krize 2008.”

Pri tome najteže su bili pogođenji zaposleni u uslužnim delatnostima i radnici sa niskim primanjima, koji su pretrpeli veće gubitke posla ili prihoda.

Takođe, gotovo sve ekonomije sveta ulaze u Novu godinu sa primetno većim dugovima jer su vlade povećale zaduživanje i rashode za očuvanje radnih mesta i zadržavanje radnika na poslu. Globalno, ukupni pakteti mera za ublažavanje ekonomskog udara pandemije dostigli su 12 biliona dolara, procenio je MMF u oktobru.

Taj nesvakidašnji nivo potrošnje gurnuo je globalni javni dug do rekornog nivoa svih vremena, ali države i pored toga ne bi trebalo da preuranjeno povuku mere fiskalne podrške svojim privredama, poručio je Fond.

Prema procenama MMF-a, javni dug razvijenih zemalja će u tekućoj godini iznositi preko 120 odsto BDP-a, pri čemu će najviši nivo duga od gotovo 140 procenata BDP-a imati SAD, zatim evrozona oko 98 posto, Kina 80, a zemlje u razvoju 70 procenata.

“S obzirom na to da su mnogi radnici i dalje nezaposleni, da se mala preduzeća bore sa problemom likvidnosti i da će 80 do 90 miliona ljudi verovatno pasti u ekstremno siromaštvo 2020. kao rezultat pandemije, čak i nakon dobijanja dodatne socijalne pomoći, prerano je da države uklinu vanredne mere podršku”, ističe MMF.

Ogromnu podršku ublažavanju ekonomskih posledica od korone pružile su i centralne banke smanjenjem kamatnih stopa do rekordno niskih nivoa, kako bi pomogle vladama u upravljaju njihovim dugom.

Američke Federalne rezerve, čija monetarna politika utiče na ekonomije širom sveta, spustila je kamatne stope skoro na nulu i obećala da ih neće podizati sve dok inflacija ne pređe targetirani nivo od 2,0 procenta.

Pored toga, jednu od značajnih mera kojima su centralne banke u Evropi, SAD-u i na tržištima u razvoju pribegavale u okviru napora za ublažavanje korona krize predstavlja i povećanje kupovina hartija od vrednosti s ciljem ubrizgavanja više novca u finansijski sistem i podrška likvidnosti njihovih privreda, podseća se u tekstu TV CNBC.

Izvor: Tanjug