Štednja u dinarima isplativija

0
32
Štednja u dinarima isplativija
Foto: 24sedam
Nova analiza isplativosti štednje, Narodne banke Srbije, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2020. godine još jednom pokazuje da je isplativije štedeti u dinarima

– Ispitivanje isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljanje u periodu od osam godina potvrdilo je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2020. godine dobio preko 33.600 dinara – približno 300 evra, više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa – kažu u NBS.

Dinarski štediša bi tako nakon perioda štednje u džepu imao 147.991 dinar, ili 1.258 evra. Sa istim ulogom, devizni štediša bi imao 114.280 dinara, odnsono 972 evra.

Oročavanje štednje na godinu dana, bez zanavljanja, u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od decembra 2019. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u decembru 2020. oko 1.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Za depozite oročene na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86 procenata posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Dakle, bez obzira na to koji je period oročavanja štednje u pitanju, kratkoročno ili dugoročno, važi isti zaključak – u prethodnih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

– U prethodnih osam godina dinarska štednja je povećana preko pet puta, sa rastom od čak 75,2 milijarde dinara u odnosu na kraj 2012. godine – objašnjavaju u NBS. – Krajem decembra 2020. godine premašila je 93 milijarde dinara. Pri tome, preko polovine ukupnog rasta – 42,9 milijardi dinara ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da je makroekonomska stabilnost bila preduslov za sticanje i održavanje poverenja građana u domaću valutu.

I devizna štednja u istom periodu beleži rast, iako u procentualnom smislu nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom – porasla je za 38,2 procenta u odnosu na kraj 2012. godine, odnosno sa 8,3 milijarde evra na kraju 2012. godine povećana je na 11,4 miilijarde. evra na kraju prošle godine.

Konstantni rast dinarske i devizne štednje u drugoj polovini 2020. ostvaruje se u uslovima ponovnog širenja epidemije, kao i smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što dokazuje poverenje građana u bankarski sistem.

U NBS kažu da je očuvana makroekonomska stabilnost uticala da negativni efekti zdravstvene krize imaju manje posledica na ekonomiju.

– Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2 odsto, očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke i krajem godine su iznosile 13,5 milijarde evra – kažu u NBS. – Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2020. godine je iznosilo 3,5 procenata.

ZAŠTO JE ISPLATIVIJA DINARSKA

Na veću isplativost dinarske štednje uticala jemonetarna i finansijska stabilnost u dužem periodu, pre svega, niska inflacija, stabilan devizni kurs, finansijska stabilnost i visok nivo deviznih rezervi. Relativno su više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, a povoljniji je poreski tretman štednje u domaćoj valuti – kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 procenata. Blagovremeno donete monetarne i fiskalne mere u cilju ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.

Naslov: Redakcija

Izvor: Novosti