Pročitamo neki interesantan tekst, odgledamo motivacioni video, naiđemo na neki citat koji nas inspiriše i – budemo puni motivacije! Postavimo cilj, akcione korake, sve kako treba. Krenemo sa realizacijom. I onda – polako posustajemo. Preskočimo jednom, pa dva puta. I onda odustanemo.
Zašto se ovo dešava?
“Svake Nove godine, više od 200 miliona Amerikanaca nastoji da na neki način promeni svoje ponašanje. Kalendarska promena je savršen trenutak da se počne iz početka i motiviše ljude da započnu proces uvođenja promena. Međutim, većina ljudi nikad ne ode dalje od uzbudljive grozničavosti prvih nedelja nove godine.
Sa 1. februarom, više do 130 miliona novogodišnjih odluka biva iznevereno, jer se smiruje emocionalno stanje koje ih je proizvelo. Trećina od ukupnog broja ljudi koje donesu odluke uspeva da ih održi cele godine, marljivo se krećući kroz kritičnih prvi šest meseci prakse.
Ako dovoljno dugo praktikujete neki vid ponašanja, ono zauzima uporište i ukorenjuje se. Pokretanje novog vida ponašanja ume da iziskuje izuzetno veliki napor, ali kad istrenirate mozak, prelazi u naviku.”
– odlomak iz knjige “Emocionalna inteligencija”, Trevis Bredberi, Džin Grevs
Kako se ovo i vama ne bi desilo kada su u pitanju vaši ciljevi, u nastavku vam predstavljamo nekoliko najčešćih razloga zašto odustajemo, ali i saveta kako to da promenimo.
Proverite da li vam je taj cilj zaista važan (i zašto)
Često „poletimo“ vodeći se tuđim ciljevima i životima koji nam se čine idiličnim. A, kada dođe do toga da zapravo treba da radimo na tome da bismo ostvarili te ciljeve, posustanemo jer nam nije dovoljno važno.
Mark Manson u svojoj knjizi „E, zabole me“ objašnjava da kod postavljanja ciljeva nije dovoljno samo da nam se cilj sam po sebi sviđa. Jer svi mi možemo da želimo mnogo novca, putovanja, slobodu, veliku kuću. A koliko nas je zapravo spremno da se bori za to? Zato, sledeći put kada poželite da postavite cilj promenite pitanje koje postavljate sebi – umesto „Da li ja ovaj cilj želim?“ zapitajte se „Da li sam spreman/a da se za ovo borim?“.
Važan aspekt motivacije, takođe, jeste i pronalaženje odgovora zašto nam je taj cilj važan – kako ostvarenje tog cilja utiče na naš život, kako će uticati na ljude oko nas, šta ćemo tačno dobiti ostvarenjem tog cilja. Jer onda, i kada bude teško da se pokrenete, imaćete viziju ispred sebe koja će vas gurati napred.
Upoznajte sebe
Samosvest je jedan od komponenti emocionalne inteligencije i značajan faktor uspeha u različitim životnim oblastima. Definiše se kao sposobnost da precizno opažate svoje emocije u nekom trenutku i shvatite svoje generalne tendencije – obuhvata kontrolu nad sopstvenim tipičnim reakcijama na konkretne događaje, izazove, pa čak i ljude.
Zato, važno je da upoznate sebe dobro i obratite pažnju na svoje tipične načine ponašanja: Kada najčešće odustajete? Postoji li neki cilj koji ste ostvarili i kako ste istrajali tada? Šta vas motiviše? A šta demotiviše?
Promenite navike
Promeniti navike je težak proces jer podrazumeva da menjamo nešto što smo (najčešće) godinama radili iznova i iznova, nešto što nam je poznato i ugodno. A opet, navike su često i najvažniji korak pri ostvarenju cilja.
Šta je to što biste mogli da uradite (a što trenutno ne činite) što bi, ako biste to radili svakodnevno, moglo veoma pozitivno da utiče na kvalitet vašeg života i približi vas ostvarenju željenog cilja?
U tom procesu postoji mnogo stvari koje možete da uradite da olakšate sebi taj proces:
- povežite novu naviku sa nekom trenutnom (npr. dok gledate omiljenu seriju, uradite nekoliko serija trbušnjaka);
- organizujte svoj prostor tako da oko sebe imate podsetnike za novu naviku (npr. ukoliko želite da svako jutro pijete vodu sa limunom, limun držite na vidnom mestu);
- nagradite se nečim što volite kada ponovite korisnu naviku (npr. svaki put kada odete na trčanje, posle toga priuštite sebi mirisnu kupku);
- pratite svoje navike (možete npr. da ištampate Habit Tracker i zalepite ga za frižider ili koristite neku od aplikacija koje su namenjene za to).
Podelite svoj cilj na manje zadatke
Živimo u vremenu kada nam je gotovo sve nadohvat ruke. Ukoliko želimo da dobijemo neku informaciju, možemo to da učinimo u roku od nekoliko minuta (ako ne i sekundi). To je sve uticalo na to da posustajemo od ciljeva kada SADA i ODMAH ne vidimo konkretne rezultate svog rada.
Stoga, podelite svoj veliki cilj na manje ciljeve – Koje su to ključne stvari koje treba da uradite da biste ostvarili svoj cilj? Dalje, šta tačno treba da uradite da biste ostvarili te ciljeve? Šta treba da uradite svaki dan da biste to realizovali? I, šta treba da uradite danas da biste bili bliži svom cilju?
Važna stvar kod ovog koncepta jeste što na taj način možete da pratite svoj napredak i uživate u malim pobedama. U redu, možda rezultati neće biti odmah vidljvi (npr. možda nakon nekoliko odlaska u teretanu ne vidite trenutne rezultate na svom telu), ali ćete moći da pratite koliko ste do sada uradili po tom pitanju (npr. vidite da ste već nekoliko nedelja redovno trenirali). Taj proces podstiče lučenje hormona zadvoljstva koji nam pruža dozu motivacije da nastavimo sa tim aktivnostima.
Ne budite sami sebi neprijatelj
Često sami sebi otežavamo proces ostvarenja ciljeva i gubimo motivaciju iz sledećih razloga:
- ne opraštamo sebi kada pogrešimo – ukoliko ne uradimo nešto onda kada smo prvobitno planirali i na način na koji smo zamislili, odustajemo od celog procesa;
- ne dozvoljavamo sebi vreme za odmor i opuštanje – što vodi to „pregorevanja“ i odustajanja;
- čekamo da sve bude savršeno – čekamo savršen momenat ili ne verujemo da smo dovoljno sposobni za nešto, pa čekamo da se dodatno edukujemo – još samo jedan kurs, knjiga, istraživanje…
Zato, sledeći put kada ovo prepoznate kod sebe, važno je da i prevaziđete i ubedite sebe da je to neistina. Krenite, ne mora sve da bude savršeno, najbolje se uči tokom procesa. I, ako nekada pogrešite, to nije strašno. Imajte razumevanja i za sebe (ne samo za druge). Opustite se i uživajte nekada. Potrebna vam je energija za ciljeva. A Vi najbolje znate šta vama prija.
Razmislite šta biste vi rekli prijatelju sa ovim problemima – najčešće su najbolji saveti oni koje bismo dali drugima, nego oni koje „dajemo“ sebi.
Okružite se pravim ljudima
Hteli mi to ili ne, ljudi koji nas okružuju značajno utiču na nas, pa tako često i na našu motivaciju. Ukoliko ste okruženi ljudima koji vam govore da je vaš cilj nerealan i da treba da batalite to što ste započeli, postoji značajna mogućnost da kad tad poljuljaju vaše uverenje da želite da ga realizujete.
Najviše motivacije nam pružaju ljudi koji su ostvarili (ili su na tom putu) ono o čemu mi sanjamo. Oni sa kojima razgovor nije gubljenje vremena i ne osećamo se nakon razgovora sa njima iscrpljeno, već poletno i motivisano. Prepoznajete li takve ljude u svom okruženju? Obezbedite sebi što više vremena provedenog sa njima.
Takođe, ono što može da vam pomogne kada je motivacija u pitanju jeste da pronađete svog „partnera u zločinu“, odnosno osobu koja želi da ostvari isti ili sličan cilj, pa da zajedno krenete na taj put i međusobno se podržavate. Iznenadićete se koliko to može pozitivno da utiče na vas.
Za kraj, važno je napomenuti da nekada treba napraviti razliku između „odustajem jer mi je teško“ i „odustajem jer mi nije važno“. Ako nikako ne možete da se pokrenete za neki cilj, možda vam jednostavno nije važan i nema potrebe da na različite načine tragate za motivacijom. Ipak, ne dozvolite sebi da vam to bude samo izgovor za izbegavanje promena i olako odustajanje.
Izvor: BRIDGE communication