Šta je privredna špijunaža?

0
20
Šta je privredna špijunaža i zašto se tome na početku pandemije nije pridavalo previše pažnje?
Foto: The Guardian Nigeria

Deca igraju igrice ili gledaju Netfliks, a roditelji u istoj mreži rade.

To olakšava posao hakerima koji se bave privrednom špijunažom. I pre toga je krađa podataka koštala nemačku ekonomiju sto milijardi evra godišnje.

Jedan internet-priključak, jedna bežična mreža – mnogo priključenih uređaja. To je standard u većini domaćinstava. Dok deca preko interneta igraju igrice ili gledaju filmove, roditelji preko sistema svog preduzeća rade. Svi podaci idu kroz mrežu preko istog kućnog priključka.

To je rizik, kaže Roland Fajl, direktor minhenske kompanije za kibernetičku bezbednost Dalmajer Sistems. “Imate dvoje-troje dece koja svojim uređajima surfuju po internetu i svaki od tih uređaja potencijalno otvara vrata za ulazak spolja”, kaže Fajl. Tako je olakšan put do osetljivih podataka koje ima svaka firma, prenosi Dojče vele.

“Na početku pandemije se ovom nije pridavalo previše pažnje. Jednostavno se htelo da posao ide dalje iako zaposleni ne dolaze u kancelarije. Ali situacija je vrlo osetljiva”, dodaje Fajl.

Jedan od načina da se prepoznaju napadi na digitalne baze su programi koji prate protok podataka i reaguju ako se odjednom pojavi neuobičajeno veliki protok. Jer, to ukazuje da je u toku krađa, pravcato isisavanje podataka.

Pritom su najosetljiviji sektori istraživanja i razvoja gde na raspolaganju stoje rezultati dugih i skupih istraživanja. Recimo kad je u pitanju tehnologija za proizvodnju vakcine.

Sto milijardi evra štete godišnje

Prema podacima udruženja za digitalnu ekonomiju “Bitkom”, špijunaža, krađa podataka ili sabotaža godišnje nemačkoj privredi nanesu štetu od sto milijardi evra. Obično su najbolje zaštićeni veliki koncerni s visokim budžetima za obranu od sajber-napada.

Zato je, kako kaže Mihael Kihling sa Instituta “Maks Plank”, najveći problem u manjim i srednjim preduzećima.

Špijunaža se ne sprovodi samo preko interneta nego i klasično: preko osoba koje na ovaj ili onaj način imaju pristup podacima. Tipična mesta špijunaže su i sajmovi.

Tu su i tajne službe stranih sila, i to ne samo “dežurni krivci” poput Rusije, Kine ili Severne Koreje u koje se često upire prstom. “Zanimljivo je da carinici u SAD ponekad vrlo detaljno pretražuju laptopove prilikom dolaska u zemlju. A ne treba zaboraviti ni Francusku koja čak ima i zvaničnu Školu za ekonomski rat na kojoj se školuju državni službenici”, zaključuje Kihling.

Sram pokradenih

I nemačke službe motre na stranu špijunažu. Ured za zaštitu ustavnog poretka prati špijunske aktivnosti oko ustanova ili preduzeća koja su uključena u razvoj cepiva. Na Evropsku agenciju za lekove je u decembru već izvršen hakerski napad iza kojeg su navodno Rusi.

Cilj državnih službi nije toliko sama obrana od napada koliko opismenjavanje preduzetnika kad je reč o ovoj temi. Zato se nude seminari i savetovanja.

Ipak, mnoga preduzeća koja su napadnuta to radije zadržavaju za sebe. “Radi se o imidžu. Javna objava je u neku ruku priznanje da preduzeće nije bilo u stanju da sačuva svoje podatke. Osim toga, žele da brzo nastave s poslom. Niko ne želi ljude iz tajnih službi koji sedmicama vrše istragu ili zaplenjuju računare”, kaže Kihling.

Naslov: Redakcija

Izvor: b92