petak, 23. sep 2022.
Home Pravo Pravne vesti Šta donose izmene i dopune Zakona o patentima?

Šta donose izmene i dopune Zakona o patentima?

0
Šta donose izmene i dopune Zakona o patentima?

U Službenom glasniku Republike Srbije 15. decembra objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji stupa na snagu 23. decembra, a njegov cilj je, kako je objašnjeno u Zavodu za intelektualnu svojinu, usklađivanje sa najnovijim propisima Evropske unije u oblasti zaštite pronalazaka, kao i otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u primeni važećeg Zakona o patentima.

„Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštite pronalaska malim patentom. Suština problema je u tome što ranije važeće odredbe u Zakonu o patentima, koje uređuju pitanje pravne zaštite sertifikata o dodatnoj zaštiti, stavljaju u neravnopravan položaj domaće proizvođače generičkih lekova u odnosu na proizvođače sa sedištem na teritoriji Evropske unije, odnosno drugih zemalja koje imaju propise o izuzeću od zaštite sertifikatom“, navode sagovornici iz Zavoda za Biznis.rs.

Prema njihovim rečima, sertifikat o dodatnoj zaštiti, saglasno članu 114. Zakona o patentima, zabranjuje, pored ostalog, i obavljanje pripremnih radnji za proizvodnju leka ili skladištenje leka koji je zaštićen sertifikatom na teritoriji Republike Srbije.

„Zbog ove zabrane proizvođači nisu u mogućnosti da izgrade proizvodne kapacitete, kao ni da izvrše druge pripremne radnje za proizvodnju i za pribavljanje dozvole za stavljanje u promet leka ili medicinskog proizvoda sve dok zaštita sertifikatom traje. Drugim rečima, u Republici Srbiji nosilac sertifikata o dodatnoj zaštiti može da spreči treća lica da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju leka ili skladištenje tog leka sve dok sertifikat važi. U zemljama u kojima takav sertifikat ne postoji proizvođači (generičkog) leka nemaju takvu obavezu“, ističu iz Zavoda.

Iz tog razloga, kako kažu, onog trenutka kada sertifikat u našoj zemlji istekne, proizvođač iz države u kojoj nije postojala zaštita sertifikatom može da se pojavi na tržištu Srbije sa svojim proizvodima.

„Naš proizvođač ne može na tržištu da plasira takav lek, jer ga nije pripremio. Tek pošto istekne zaštita sertifikatom on može da krene sa pripremnim radnjama za proizvodnju leka, a te pripreme mogu da traju i godinama. Iz tog razloga, privredni subjekt iz zemlje u kojoj nije postojala zaštita sertifikatom daleko je konkurentniji u odnosu na našeg privrednog subjekta. Izmenama i dopunama Zakona o patentima otklanja se opisani disbalans tako što se propisuje da domaći privredni subjekti, i pored toga što u Republici Srbiji važi sertifikat, mogu da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju i skladištenje datog leka“, naglasili su naši sagovornici.

Dodaju da je u pogledu izmene režima zaštite pronalaska malim patentom izmenama i dopunama Zakonom proširen spektar proizvoda koji se mogu zaštiti malim patentom.

„Naime, sistem zaštite malim patentom predstavlja koristan alat za podsticanje tehnološke različitosti koja doprinosi razvoju društva kroz dostupnost novih proizvoda. Zbog utvrđenih nedostataka, u pogledu predmeta zaštite malim patentom definisanim ranije važećim Zakonom o patentima, koji ograničava zaštitu malim patentom samo na proizvode koji se odnose na konstrukciono rešenje ili raspored sastavnih delova proizvoda, kao mera poboljšanja izvršena je promena tj. proširenje predmeta zaštite malim patentom na sve predmete, odnosno proizvode“, otkrivaju iz Zavoda.

Takođe, napominju da su izmenama i dopunama zakona propisani izuzeci od zaštite malim patentom, pa se tako malim patentom ne mogu štititi pronalasci iz oblasti biotehnologije, supstance, lekova, supstance ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili postupku lečenja, biljne sorte ili životinjske rase, kao i postupci koji se mogu zaštititi patentom.

Koji je značaj ovog zakona i šta će se promeniti?

Na upit o značaju pomenutog zakona i o promenama koji on donosi, naši sagovornici obrazložili su da se propisivanjem izuzeća od zaštite sertifikatom o dodatnoj zaštiti uspostavlja ravnoteža tržišta i postavljaju ravnopravni uslovi među proizvođačima generičkih lekova, bez obzira na to gde se proizvodnja odvija, a istovremeno se, kako navode, osiguravaju isključiva prava nosiocima sertifikata koja važe na određenim teritorijama.

„Bez uspostavljanja ovakve ravnoteže, propisivanjem izuzeća od zaštite, održivost proizvođača generičkih lekova na teritoriji Republike Srbije mogla bi biti ugrožena, što bi dovelo do mogućeg smanjenja povezanih ulaganja i otežanog poslovanja. Izmene režima zaštite pronalaska malim patentom imaju za cilj zaštitu većeg spektra proizvoda malim patentom. Na ovaj način ohrabriće se domaći privredni subjekti koji pripadaju industrijama koje intenzivno koriste znanja (npr. industrija informaciono-komunikacionih tehnologija) ili industrijama koje su značajni deo naše privrede, a koje se bave proizvodnjom različitih hemijskih smeša, da svoje proizvode, koji nisu konstrukciona rešenja, zaštite brže i sa aspekta troškova, povoljnijim oblikom zaštite u odnosu na patente. Osim toga, stvara se povoljnije okruženje za podsticaj inovativnih aktivnosti koje će doprineti konkurentnosti na tržištu i rastu privrednog razvoja“, zaključuju iz Zavoda.

Izvor: Biznis.rs, 20. 12. 2021.