Srpska poljoprivreda oborila rekorde

0
14
Srpska poljoprivreda oborila rekorde
Foto: Moderna

Srbija je u 2020. godini realizovala izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u visini 4.147,2 miliona dolara što predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto, uz istovremeno, realizovan uvoz u visini od 2.306,3 miliona dolara, po ostvarenoj stopi rasta od 8,8 odsto.

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2020. godini, beleži rast od 20,5 odsto, odnosno za 312,7 miliona dolara je veći u odnosu na ostvareni u 2019.  godini i iznosi 1.840,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 180 odsto.

Pomenutim rezultatima glavni doprinos je u realizovanoj poljoprivrenoj proizvodnji u bruto vrednosti od 5.815 miliona dolara (stopa rasta od 4,61 odsto), odnosno neto ostvarenoj poljoprivrednoj proizvodnji od 4.856 miliona dolara (stopa rasta 5,11 odsto).

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 990,9  miliona USD, sa učešćem od 5,1% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 831,4 miliona USD i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 982,6 miliona USD, sa učešćem od 5% u ukupnom robnom izvozu uz suficit od 439,3  miliona USD.  Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 543,3 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6% i kafa, čaj, kakao i začini   u vrednosti od 256,1 milion USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu 2020. godini su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 621 miliona USD, malina smrznuta u vrednosti od 296  miliona USD, duvan za pušenje u vrednosti od 2212 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 210  miliona USD, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 128 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 125 miliona USD, soja u zrnu u vrednosti od 106 miliona USD, hrana za pse i mačke u vrednosti od 102 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 99 miliona USD  proizvodi za ishranu životinja u vrednosti od 89 miliona USD, i ostalo voće zamrznuto u vrednosti od 882 miliona USD.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju: ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 121 milion USD,  duvan ižiljeni u vrednosti od 79 miliona USD, banane sveže u vrednosti od 62 miliona USD,  meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 58 miliona USD, kafa sirova sa kofeinom u vrednosti od 55 miliona USD,  i cigarete od duvana u vrednosti od 49 miliona USD.

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-novembar 2020. godine  imao je region Vojvodine (43%), sledi Beogradski region (34%), region Šumadije i Zapadne Srbije (21%), region Južne i Istočne Srbije (2%).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42%), slede regioni Vojvodine (40%), region Šumadije i Zapadne Srbije (11%), region Južne i Istočne Srbije (7%).

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Rezultati ostvarene vrednosti bruto i neto poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini sa dinamikom rasta

Fizički obim poljoprivredne proizvodnje predstavlja vrednost proizvodnje iskazane u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija.

Proteklih godina fizički obim poljoprivredne proizvodnje značajno varira, pod uticajem nepovoljnih klimatskih uticaja.

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznela je 5.815  miliona USD, što je za 4,61% veća od realizovane u 2019. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.856 miliona USD je veća za 5,11% u odnosu na 2019. godinu.

Foto: Vijesti

Ostvareni rezultati u biljnoj proizvodnji

U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i prometu, biljni proizvodi zauzimaju veoma važno mesto. Značaj proizvodnje i prometa biljnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke.

Privredni rast, urbanizacija i rast životnog standarda stanovništva, kao i neophodnost svakodnevne potrošnje doprinose i rastu tržišne potrošnje biljnih proizvoda, prerađenih i pripremljenih za prodaju i neposredno doprinose širenju, usavršavanju, modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda. Udeo biljnih proizvoda  u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine  vrednosti ukupne svetske poljoprivredne proizvodnje.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2020. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80% u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 54,70%. Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani ljudi i stoke, kao i sirovina  za širu industrijsku preradu,što ukazuje  na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

U 2020. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji oatvarena je u vrednosti od 3.937 miliona USD, što je predstavljalo rast za 6,95% u odnosu 2019. godinu, sa učešćem od 67,7% u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Realizovane vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2020. godini su:

  • žito, 1.831 miliona USD, sa učešćem od 46,5% u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i većom proizvodnje za 6,92% u odnosu na 2019. godinu;
  • povrtno bilje, 470 miliona USD, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 11,9% i padom proizvodnje za 1,26%;
  • industrijsko bilje, 623 miliona USD, sa učešćem od 15,8% i povećanom proizvodnjom za 4,71%;
  • krmno bilje, 257 miliona USD, sa učešćem od 6,5% i proizvodnjom na nivou 2019. godine;
  • voćarstvo, 693 miliona USD sa učešćem od 17,6% i rastom proizvodnje za 7,94% i
  • vinogradarstvo, 63miliona USD, sa učešćem od 1,6% i smanjenom
  • proizvodnje za 1,56%.

Ostvareni rezultati u stočarskoj proizvodnji

Foto: Agromedia

Stočarstvo u strukturi poljoprivrede Srbije i njene politike ima višestruko naglašenu ulogu koja se ogleda: u procesu valorizacije radnih i proizvodnih potencijala; realizaciji veće dobiti, u održavanju i poboljšanju plodnosti zemljišta, u ukupnoj intenzifikaciji i jačanju izvozne orijentacije agroindustrijske proizvodnje.

Postojeći stočni fond, i pored nezadovoljavajućeg broja stoke u odnosu na raspoložive poljoprivredne površine, predstavlja značajan razvojni resurs, uz uslov da se sistematski i veoma intenzivno unapređuju genetske osobine stoke, kao i tehnologija i organizacija proizvodnje. Intenziviranje proizvodnje u stočarstvu i povećanje učešća ove delatnosti  u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje može se obezbediti podsticanjem izmene rasnog sastava stoke i povećanjem proizvodnje mesa i mleka po jedinici kapaciteta.

Struktura stočarske proizvodnje Srbije prema ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredna proizvodnje u 2020. godini

Razvoj stočarske proizvodnje na bazi raspoloživih agroekoloških potencijale, sa težištem na proizvodnju preživara, može pozitivno uticati na strukturne promene u poljoprivredi, a posebno u biljnoj proizvodnji, odnosno na prilagođavanje strukture odgovarajuće agroindustrijske proizvodnje (prerade mesa, mleka i kože). Razvoj ove grane u visokom stepenu uslovljen je mogućnostima plasmana na domaćem i stranom tržištu.

Stočarstvo je danas u Republici Srbiji, i pored izrazito povoljnih prirodnih uslova, u velikoj krizi. Broj stoke je u poslednjoj deceniji opadao po godišnjoj stopi od 2-3%, pala je proizvodnja mesa sa 600.000 t (90-tih godina) na 517.000 t, smanjena je godišnja potrošnja mesa sa 65 kilograma na oko 50  kilograma po stanovniku.

Prve procene ukazuju da je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji 1.878 miliona USD. Konačni rezultati stočarske proizvodnje biće dostupni posle majske ankete koju RZS vrši tradicionalno svake godine za prošlu. Zato je struktura procenjene proizvodnje data na nivou 2019, godine.

Procenjene vrednosti stočarske proizvodnje po delatnostima u 2020. godini su:

  • govedarstvo, 770 miliona USD, sa učešćem od 41,% (u ukupno ostvarenoj vrednosti stočarske proizvodnje) i skromnim rastom proizvodnj za 1,45%;
  • svinjarstvo, 641 milion USD, sa učešćem od 34,13% i većom proizvodnjom za 2,23%;
  • živinarstvo, 289 milion USD, sa učešćem od 15,39 i većom proizvodnjom za 3,96%;
  • ovčarstvo, 155 milion USD, sa učešćem od 8,25% i smanjenom proizvodnjom za 3,12% u odnosu na ostvarenu u 2018, godini;
  • pčelarstvo, 23 miliona USD, sa učešćem od 1,22% i sa manjom proizvodnjom za 32,35%.

Neoliberalna ekonomska doktrina  doprinosi brojnim privrednim problemima, teškim socijalnim slučajevima i ogromnim, nerešivim negativnim demografskim kretanjima u Srbiji. Posebno su u takvim okolnostima ugrožene privredne delatnosti sa kapitalnim i radno intenzivnim potrebama. Kreatori agrarne politike sa svojim ambijentalističkim pristupom očekuju neku vrstu spontanog oporavka koji je za sada izostaje i nema perspektive. Bez dugoročno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i  bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva neizvodljiv je proces oživljavanja proizvodnje. Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stočarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu, subvencije dostižu i 50% vrednosti proizvodnje, otežavaju  postizanje veće konkurentnosti ove proizvodnje  u tržišnim uslovima poslovanja.

Rangiranih dvanaest poljoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti  poljoprivredne proizvodnje sa 77,10% u 2019. godini, odnosno sa 77,56% u procenjenoj vrednosti za 2020. godinu, što ukazuje na još nedovoljnu diversifikovanost  poljoprivredne proizvodnju u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se četiri proizvoda stočarskog porekla i pored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivrede. Međutim pomenuti rezultati ukazuje da stočarstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kod rangiranih biljnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj biljnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa učešćem od  21% u 2019. odnosno sa 22% u procenjenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2020. godine. što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, dok se motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke otkupne  cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Na rang listi visoko se kotiraju uljarice (suncokret i soja), dok je udeo voća i povrća i pored značajnih investicija u nove zasade još skroman.

Naslov: Redakcija

Izvor: AGROSMART