Socijalna karta značajna za pošteniju raspodelu

0
26
Socijalna karta značajna za pošteniju raspodelu
Foto: The Conversation

Na minimum će se svesti mogućnost da socijalne povlastice uživaju oni koji žive daleko iznad prosečnog srpskog standarda, a da ljudi koji su ekonomski veoma ugroženi budu izostavljeni

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o socijalnoj karti, a sada je na narodnim poslanicima da u skupštinskoj raspravi podrže predloženi zakon, budući da je njegov cilj unapređenje kontrole socijalnih davanja, što treba da rezultira boljom i poštenijom raspodelom tog novca.

Donošenje ovog zakona, na koji se čeka godinama, jedan je od prioriteta Vlade Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sve srpske vlade poslednjih 20 godina pokušavale su da naprave socijalnu kartu koja bi sadržala pregled svih građana kojima je potrebna pomoć države. Tada bi na minimum bila svedena mogućnost da socijalne povlastice uživaju i oni koji žive daleko iznad prosečnog srpskog standarda, a da, sa druge strane, pravi socijalni slučajevi, ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem – budu prepušteni na milost i nemilost. Socijalna karta ne rešava sve ali bar objektivno pokazuje kome je najpotrebnija pomoć. Uvođenje ovog sistema, nezvanično, koštaće državu oko dve milijarde  dinara. Informacije iz budućeg popisa, odloženog od aprila za oktobar ove godine, zbog korone, biće jedan od temelja utvrđivanja činjeničnog stanja.

Više od četvrtine stanovnika Srbije tokom prošle godine živelo je u riziku od siromaštva, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Aktuelna pandemija će, predviđaju sociolozi, dodatno pokvariti ovu statistiku, pošto su mnogi izgubili posao, što ih je smestilo u rizičnu grupu i povećalo šansu da postanu siromašni. Nasuprot tome, bogati su još bogatiji.

Siromaštvo je relativna stvar a zavisi od toga gde živite. Siromaštvo u Briselu se razlikuje od siromaštva u Bukureštu ili Beogradu. Siromaštvo je greška i greh ekonomije, nusprodukt trke u gomilanju bogatstva. Neko ima a samim tim neko nema. Ako je nemati greh, onda je mnogo grešnih na planeti.

Međunarodne organizacije kao što su OECD ili EU razvile su zajednički standard siromaštva: svako ko ima manje od 60 procenata prosečnog neto prihoda, smatra se siromašnim. Čak i u zemlji na samom vrhu liste visokog standarda – Danskoj, skoro 14 procenata dece ugroženo je siromaštvom, postaje jasno s kakvim se problemom suočavaju čak i bogate zemlje. U Nemačkoj četvoročlana porodica se smatra siromašnom, ako u zavisnosti od uzrasta dece – ima između 1.978 i 2.355 evra.

Svuda u svetu pa i kod nas domaćinstvima čiji nosilac je nezaposlen povećane su šanse za siromaštvo čak tri puta.

Dodatni faktor koji utiče na rizik od siromaštva jeste i obrazovanje, konkretno – ukoliko neko nema završenu osnovnu školu. Nedavni podatak da u Srbiji oko 850.000 građana nema završenu osnovnu školu rečitije govori od mnogih drugih procena. Takođe, rizik od siromaštva je više nego duplo veći na selu u odnosu na grad.

Na svetskom nivou, smatra se da su ispod granice siromaštva oni koji ne mogu da obezbede jedan do dva evra dnevno što je, procenjuje se, neophodno za osnovnu hranu koja bi obezbedila minimum fizičke snage.

Cilj uspostavljanja registra Socijalne karte je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije u elektronskom obliku, koja sadrži tačne i ažurirane podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinaca i sa njim povezanih lica i koja omogućava korisnicima podataka da obavljaju poslove obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.

Ukazano je da će uvođenjem ovog sistema biti omogućeno da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu „vidljiviji” u sistemu, kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Ako je neko „u riziku od siromaštva”, to znači da je njegovo domaćinstvo, kako je pojašnjeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, „izrazito materijalno uskraćeno”, odnosno ima mesečni prihod ispod „praga rizika od siromaštva”.

Nisu svi čak ni u siromaštvu jednaki. Imate one koji su ispod te ivice siromaštva i nemaju šansu da izađu iz takvog položaja. To su najčešće oni koji nemaju obrazovanje, starija lica, oni iz rizičnih grupa poput manjinskih, oni iz ruralnih sredina. I uglavnom, u tradicionalnim društvima kao što je naše, ugroženija su ženska deca u odnosu na mušku.

Izlaz iz siromaštva svakako treba da stvori država, i to boljim uslovima za obrazovanje što širim društvenim grupama, lakšim dobijanjem poslova… a socijalne karte da posluže kao konkretan uvid u stanje ugroženih građana. Danas ste bez posla, sutra ga dobijete, posle tri meseca opet ste na birou. Danas ste zdravi, sutra se razbolite, doživite nesreću na poslu, dobijete dete, izgubite stan, imate zemlju a ne možete da je obrađujete, preko noći postanete samohrani roditelj… Dakle, neophodno je dnevno ažurirati te podatke.

Izvor: Politika