Na odobrenje se čeka malo duže samo kada je reč o osiguranim i subvencionisanim kreditima jer se traži saglasnost nadležnih.
Jedan korisnik požalio se da relativno dugo čeka na odobrenje šestomesečnog moratorijuma na otplatu stambenog zajma. U banci mu je rečeno da je to zbog činjenice da je kredit osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) pa je pretpostavio da je procedura duža, jer se period otplate zajma za koji važi to osiguranje produžava što mora da bude promenjeno i u papirima.
U bankama kažu da interesovanje za moratorijum na otplatu stambenih kredita nije veliko i da, od banke do banke, imaju tek nekoliko zahteva. Narodna banka je propisala da, ako klijent ispunjava uslove, banka mora u roku od 30 dana da odobri zahtev. U slučaju osiguranog kredita procedura nije duža, jer nije potrebna njihova prethodna saglasnost, osim kod subvencionisanih kredita za koje se traže odobrenja i tu je moguće malo duže čekanje.
To su nam potvrdili i u NKOSK-u.
„Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je prilagođavanjem svojih procedura omogućila bankama automatizovano obaveštavanje o olakšicama odobrenim korisnicima u skladu sa odlukom NBS iz decembra 2020. godine, tako da se one mogu sprovoditi bez zastoja. U pogledu olakšica za subvencionisane kredite, navedenom odlukom NBS predviđeno je da se mogu primeniti samo uz prethodnu saglasnost davalaca subvencije, što su u konkretnom slučaju nadležna ministarstva”, objašnjavaju u ovoj državnoj instituciji.
U Vojvođanskoj banci kažu da je na osnovu pristiglih zahteva veće interesovanje klijenata za reprogram kredita, a tu se računaju i stambeni i gotovinski krediti, u odnosu na zahteve za refinansiranje koji podrazumevaju refinansiranje kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja po računu.
„Na osnovu trenutnih podataka zaključujemo da je bilo veće interesovanje za prethodna dva moratorijuma, ali to se može i promeniti s obzirom na to da ima još dosta vremena za podnošenje zahteva do 30. aprila”, navode iz ove banke.
Procedura odobrenja aktuelnih olakšica u otplati kreditnih zaduženja u Erste banci, kako za stambene tako i za druge kreditne proizvode, odvija se neometano i u skladu sa rokom i uslovima koje je definisala centralna banka, kažu za naš list.
„Odziv klijenata za ove olakšice znatno je manji no što je to bio slučaj sa dva prošlogodišnja moratorijuma, bilo da je reč o klijentima koji su fizička ili pravna lica. Manje interesovanje građana i privrede bilo je i očekivano, s obzirom na drugačiju prirodu aktuelnih olakšica, kao i činjenicu da su im prethodila dva moratorijuma i druge mere podrške u sklopu ekonomskog paketa Vlade Srbije. Od ukupnog broja klijenata fizičkih lica koji su se prijavili za olakšice u otplati kreditnih zaduženja, nešto više od 10 odsto podnelo je zahtev za olakšice u otplati stambenih kredita”, objašnjavaju iz ove banke.
Da bi neko dobio šestomesečnu pauzu u otplati stambenog zajma mora da ispuni jedan od predviđenih uslova. Ili da je 15. decembra 2020. godine bio u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je više od 1.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu ili da je u momentu podnošenja zahteva imao status nezaposlene osobe.
Olakšice može dobiti i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade, kao i ako mu stepen kreditne zaduženosti (mesečni anuiteti kredita, pet odsto limita dozvoljenog prekoračenja i limita za kreditne kartice) prelazi 40 odsto prosečnog neto mesečnog prihoda dužnika u poslednja tri meseca, dok je prosečan mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihode pre 15. marta 2020. godine i pri tome u poslednja tri meseca ne prelaze 120.000 dinara.
Banka može na osnovu obrazloženog zahteva dužnika da proceni da postoje druge činjenice i okolnosti usled kojih dužnik ispunjava uslove za olakšicu. U slučaju fizičkih lica koji su zaposleni i koji u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva primaju zaradu (platu ili penziju) preko računa u toj banci nije potreban dokaz o zaradi, jer banka to vidi. Međutim, ako dužnik ne prima platu ili penziju preko računa u banci u kojoj ima obaveze, a ona je umanjena, potrebna je potvrda poslodavca o proseku zarade u poslednja tri meseca. Za dužnika koji je nezaposlen traži se potvrda o nezaposlenosti iz Nacionalne službe za zapošljavanje ili drugog relevantnog izvora.
Izvor: Politika
