Broj zaključenih polisa osiguranja u Srbiji u januaru 2021. godine veći je za skoro 50 odsto, dok je ukupna premija više nego duplirana u odnosu na januar 2011. godine, što pokazuje da je srpsko tržište osiguranja za 10 godina značajno poraslo.
Naime, u januaru 2021. godine u Srbiji je zaključeno 151.017 polisa osiguranja, a ukupna premija iznosila je 2,112 milijardi dinara. Pre deset godina, u januaru 2011. zaključeno je 105.589 polisa, a premija je vredela 995.000 dinara. Podaci govore da građani Srbije danas najviše osiguravaju vozila, pa život i zdravlje, i na kraju ostalu imovinu.
Stručnjaci ocenjuju da je osiguranje u prethodnih nekoliko godina uspelo da prevaziđe izazove, da se reformiše i očuva zdravo jezgro, i da na toj zdravoj osnovi nastavlja da se razvija polako, ali stabilno.
Prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), u trećem tromesečju 2020. godine na srpskom tržištu je poslovalo 20 društava za osiguranje, što je isti broj kao i godinu dana ranije, ali za 6 manje od broja osiguravajućih kuća koje su poslovale u trećem kvartalu 2010. Istovremeno se broj zaposlenih za 10 godina povećao za nepunih 100 radnika, sa 11.102 na 11.194.
Isključivo poslovima osiguranja bavi se 16 društava, a reosiguranjem 4 društva. Isključivo životnim osiguranjem bave se 4 društva, dok isključivo neživotnim, odnosno i životnim i neživotnim osiguranjem po 6 društava.
Osiguravači u Srbiji su i dalje pretežno stranci, pošto je od 20 društava na kraju septembra 2020. njih 15 bilo u većinskom stranom vlasništvu.
Premija raste
Ukupna premija u trećem kvartalu 2020. godine iznosila je 80,7 milijardi dinara, što je za 2,2 odsto više nego u istom periodu godinu dana ranije, ali skoro duplo više od rezultata u 2010. Tada je premija bila 43,2 milijarde dinara, što znači da je desetogodišnji rast premije oko 85 odsto.
U Srbiji je i dalje dominantno neživotno osiguranje, prvenstveno obavezne polise osiguranja motornih vozila koje čine trećinu ukupnog tržišta (33,4 odsto), a slede životna osiguranja sa 22,4 odsto, koja su u najvećoj meri uslov za dobijanje stambenih kredita.
Struktura premije ostala je nepromenjena u odnosu na 2019. usled gotovo jednakog rasta premije neživotnih i životnih osiguranja, pa je tako učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj premiji i dalje dominantno i iznosi 77,6 odsto. To je 2,2 odsto više nego u 2019. pri čemu imovinska osiguranja, osiguranja motornih vozila – kasko i dobrovoljno zdravstveno osiguranje beleže rast, kao i osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje nakon pada u prvom kvartalu 2020. godine, zbog pandemije virusa korona, i oporavka u drugom kvartalu, nastavlja s rastom u trećem.
Učešće neživotnih osiguranja je 2010. godine bilo još veće i tada je iznosilo 85,2 odsto ukupne premije.
Posmatrano prema vrstama osiguranja, struktura premije u trećem kvartalu 2020. godine slična je strukturi u istom periodu 2019. godine, uz najveće učešće osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila u ukupnoj premiji – 33,4 odsto. Zatim slede životna osiguranja sa 22,4 odsto, imovinska osiguranja sa 18,9 odsto i osiguranje motornih vozila – kasko sa 10 procenata.
Životna osiguranja su u 2020. godini zadržala nepromenjeno učešće u ukupnoj premiji u odnosu na 2019. godinu (22,4 odsto), a to je oko 50 odsto više u odnosu na 2010. godinu kada su imala učešće od 14,8 odsto.
Životno osiguranje u Srbiji ima više od 1,65 miliona građana, a postoji nekoliko vrsta ovog osiguranja. Štedno životno ili mešovito životno je kombinacija osiguranja i štednje, jer se ugovor odnosi i na slučaj smrti i na slučaj doživljenja osiguranika. Druga vrsta je klasično osiguranje od neželjenog slučaja (najčešće nezgode, težih bolesti i smrti).
U odnosu na 2019. godinu bilansna suma sektora osiguranja porasla je za 7 procenata i iznosi 313,3 milijardi dinara, dok je kapital porastao za 12,8 odsto i iznosi 65,2 milijarde dinara.
Naslov: Redakcija
Izvor: Blic
