Promene na tržištu rada za vreme pandemije

0
14
Promene na tržištu rada za vreme pandemije
Foto: Poduzetnice

Primedba iz „Bele knjige” o preciziranju razlike između rada od kuće i na daljinu je realna, saglasni su stručnjaci, ali bi ugovore o stručnom usavršavanju učenika trebalo zameniti.

Sadašnjim Zakonom o radu definisan je radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i to kroz rad na daljinu i rad od kuće, ali u najnovijem izdanju „Bele knjige” Savet stranih investitora konstatuje da bi razliku između rada od kuće i na daljinu bilo poželjno dodatno  precizirati.

Među problemima koje treba što pre rešiti savet izdvaja i one koji se odnose na status učenika srednjih škola i studenata na radnoj praksi, potom pitanja oko kriterijuma za godišnji odmor, strukture i obračuna zarada, kao i naknade zarade za vreme odsustvovanja sa rada u vreme bolovanja, načina digitalizacije u radnoj regulativi…

Ističe da u oblasti radne snage u prethodnoj godini nije bilo poboljšanja iako su bila očekivana, kako kroz izmene Zakona o radu, tako i u odlučivanju sudova. Na sve to nadovezala se pandemija koja je suštinski promenila tržište rada. Zato je predloženo uvođenje mogućnosti uređivanja radnog odnosa prilikom zasnivanja ili tokom radnog odnosa tako da zaposleni deo radnog vremena radi van prostorija poslodavca (a ne samo od kuće), kao i mogućnost menjanja režima rada i u toku radnog odnosa po posebnom osnovu za izmenu ugovorenih uslova rada.

Da je primedba iz „Bele knjige” o potrebi preciziranja razlike između rada od kuće i rada na daljinu sasvim realna, saglasan je i Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo. On podseća da, iako je još 2014. zakonski unapređen rad van prostorija poslodavca, to ipak nije dovoljno.

– Nemamo konkretne definicije rada od kuće ili na daljinu, pa bi trebalo uvesti i nove pojmove. U evropskom zakonodavstvu se, recimo, susrećemo sa terminom televorking, što u prevodu znači rad na daljinu korišćenjem informacionih tehnologija. Ali, to ne podrazumeva samo rad od kuće, već sa bilo koje druge lokacije, što kod nas ostaje u domenu nepoznanice – ističe Reljanović.

Savet stranih investitora ističe značaj ugovora o stručnom usavršavanju učenika i studenata, uz opasku da u privatnom sektoru poslodavci za to više koriste ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

Reljanović smatra da ta primedba iz „Bele knjige” nije sasvim na mestu, jer ugovori o stručnom usavršavanju mladima ne daju nijedno pravo iz radnog odnosa niti ikakvu naknadu za rad, čime oni postaju besplatna radna snaga.

– Takve ugovore mladi ne mogu da sklapaju ako njihova praksa nije uslov za polaganje stručnog ispita, pa se događa da sa poslodavcem potpisuju ugovore o privremenim poslovima. Ipak, protiv sam proširivanja ugovora o stručnom usavršavanju, jer je bolje rešenje sklapanje ugovora o pripravništvu kojim se garantuju bar osnovna radna prava – objašnjava Reljanović.

Savet smatra i da bi bilo bolje da zakon ostavi poslodavcu da opštim aktom utvrdi kriterijume za uvećanje godišnjeg odmora, a Reljanović dodaje da je ta primedba „promašena”, jer su kriterijumi navedeni u zakonu savetodavnog karaktera, pa poslodavac već može dalje da ih razrađuje. Kao dobar ističe predlog saveta da se radni učinak predvidi kao mogućnost, a ne da bude obavezni deo zarade, podsećajući i na to da je kategorija zarade ekstremno komplikovano normirana u zakonu, na čemu bi takođe trebalo raditi.

Naslov: Redakcija

Izvor: Politika