Procena vrednosti nepokretnosti u doba korone – Koji su problemi i kako se pokazao zakon?

0
26
Procena vrednosti nepokretnosti u doba korone - Koji su problemi i kako se pokazao zakon?
Foto: First National Gateway

Zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti donet je u decembru 2016. godine, a na listi licenciranih procenitelja nalazi se 214 imena. Njih 25 je obrisano, jer su im oduzete licence, iz različitih razloga, rekao je na panelu Šeste srpske konferencije o razvoju nekretnina i infrastrukture Dejan Hadžić, rukovodilac Grupe za osiguranje i nepokretnosti u Ministarstvu finansija.


Ivana Stanojević, partner u IBM Consult, smatra da je najveći doprinos Zakona insistiranje na članstvu u udruženjima, ali i razmena informacija, transparentne liste procenitelja.


– Zakon nam je dao samostalnost i otvorio vrata ka klijentima – navela je.


Slađana Popović, direktor saradnik u kompaniji CBRE, istakla je da je procenitelj vrednosti nepokretnosti multidisciplinarna profesija, kojoj je zakon dao okvire delovanja, te da je u pitanju ogledalo međunarodne prakse.


– Unapređenje profesije kroz standardizaciju podrazumeva komunikaciju svih zainteresovanih strana, odnosno i konsultanata, i banaka i regulatornih tela – napomenula je.


Dodala je i da je potrebno razmišljati o delovanju u kriznim situacijama, kao što je trenutna, koja podrazumeva i materijalnu nesigurnost.


Ognjen Rogačev, seniorski specijalista za procenu kolaterala u UniCredit banci, govorio je o kovid disklejmerima, odnosno o odricanju od odgovornosti zbog pandemije.


– Kovid disklejmeri bi trebalo da ostanu kao obaveštenja o tome da je tržište promenjivo. Potrebni su pojačana pažnja i veća odgovornost prilikom definisanja tržišne vrednosti – naveo je.

Istakao je i da je hotele, kao i kancelarijski prostor poslovnih zgrada, zbog nelikvidnosti zahtevnije proceniti, jer se ne može predvideti njihovo poslovanje.

– Tržište stanova u Beogradu je likvidno, beleži se porast cena nekretnina. U manjim mestima situacija nije takva – kaže Rogačev.

Dodaje i da bi centralni registar zakupa olakšao posao proceniteljima, koji nisu u prilici da imaju dovoljno komparativa.

Izvor: eKapija