U dodatnom obučavanju radnika ne učestvuje samo država, već i privatni sektor koji u 80 odsto slučajeva sam finansira obuke
Zbog promena koje je pandemija donela globalnom tržištu rada stotinak miliona ljudi zaposlenih u zapadnim evropskim državama prinuđeno je da se prekvalifikuje. Ta procena je, prema mišljenju prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, neumerena, pre svega jer Evropa broji oko 550 miliona stanovnika, ali i zato što će mnogi radnici ostati bez posla, prvenstveno zbog promena u tehnologiji rada, automatizacije i digitalizacije.
Da li to znači i da je radnicima iz Srbije potrebna prekvalifikacija, kao način borbe sa preteranim gubicima radnih mesta?
– Iako je ranije najavljivano da će zbog pandemije u Srbiji stotine hiljada ljudi ostati bez posla, smatram da masovnih otkaza neće biti, jer ni privredna aktivnost nije pala ispod očekivanog nivoa. Nije velik broj ljudi ostao bez posla, reč je o nekoliko desetina hiljada kojima će država udeliti novčanu pomoć, uostalom kao i svim nezaposlenima. Druga je stvar organizacija podrške za, recimo, oko pola miliona građana koji traže posao preko biroa rada. Neki od njih imaju zastarela znanja za tržište rada, a neki samo specifična, tako da bi i tu država trebalo da istupi, jer je njima potrebna prekvalifikacija – ističe prof. Arsić. Dodaje da bi, osim najavljene pomoći od dodatnih 60 evra svim nezaposlenima, država mogla da poveća i iznose za aktivne mere zapošljavanja na tržištu rada zahvaljujući kojima se nezaposleni osposobljavaju za tržište.
– Za one koji su prošli kroz proces obrazovanja potrebni su dodatni oblici prekvalifikacije i dokvalifikacije, a pandemija samo ubrzava taj proces. Time bi trebalo da bude obuhvaćen veći broj radnika, a među njima majstori iz raznih delatnosti, posebno iz građevine – podseća naš sagovornik.
Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podržava prekvalifikaciju radne snage, tim pre što zemlja nedostaju određeni profili radnika, ali ipak ističe da u dodatnom obučavanju ne učestvuje samo država, već i privatni sektor.
– U 80 odsto slučajeva poslodavci sami finansiraju prekvalifikaciju, jer im je komplikovano da to rade za jednog do dva radnika preko NSZ-a, pa je organizuju o svom trošku. Ipak, ako se otvaraju neka nova odeljenja, sa više radnika, onda se prekvalifikacija organizuje preko biroa rada, jer naša mala i srednja preuzeća nemaju novac za tako velike poduhvate – navodi Rajić.
On podseća da je snaga naših malih i srednjih preduzeća oko 3,9 puta manja nego što je to prosek u zemljama Evropske unije. U toku 2011. godine zaostajali smo 3,2 puta za evropskim preduzećima, podseća on, što samo pokazuje da smo još nazadovali, jer naš sistem koji treba da omogući brzo prilagođavanje, obuku kadrova i zapošljavanje očito ne funkcioniše kako treba.
– Većina naših malih i srednjih preduzeća već ima smanjene prihode zbog kovid krize, pa su prinuđena da najpre namiruju troškove poslovanja – ističe Rajić.
Izvor: Politika
