Preko 300.000 Srba u inostranstvu moraće da plate porez u Srbiji

Više od 300.000 građana Srbije koji se, prema poslednjem popisu, nalaze na radu u inostranstvu, mogli bi da očekuju dodatni trošak, i to ako Poreska uprava odluči da striktno sprovede važeći Zakon o porezu na dohodak građana.

0
20
Foto: shutterstock

Naime, član 7 ovog zakona propisuje da je obveznik poreza na dohodak rezident Srbije, kako za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, tako i za primanja u drugoj državi. U najkraćem novi ceh na 1.000 evra zarade iznosi i više od 400, ali ova suma može da bude i manja.

Dakle, svi državljani Srbije koji se svrstavaju pod “rezidente” dužni su da plate porez i doprinose i to bez obzira na to što su platu zaradili u inostranstvu.

Srpski zakon praktično obavezuje da se ovde plati i porez i doprinosi za PIO, ali i zdravstveni fond. Opcija da prođete jeftinije istovremeno postoji. Ako je porez na vašu platu plaćen u drugoj državi, možete biti oslobođeni dela poreza Srbiji, ali za to postoje dva uslova.

Prvi je da Srbija sa tom državom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a drugi da imate dokaz da je porez za vašu platu već plaćen u inostranstvu. Tako na primer, ako je vaš poslodavac platio u drugoj državi 50 evra na ime poreza, a Srbija potražuje od vas 85,9 evra, onda Srbiji plaćate razliku (35,9 evra).

“U zakonu o doprinosima i zakonu o porezu nema pomena o oslobađanju od doprinosa. Dakle, to što ste uplaćivali penziono osiguranje u neki inostrani fond ne oslobađa vas nužno obaveze prema Srbiji. I dalje možete biti dužni da platite doprinos za PIO i zdravstveni fond Srbije. Kao poreskom rezidentu, gde god da se nalazite i gde god da radite, Srbija od vas može zahtevati doprinose. Porez ne morate platiti samo ako je u inostranstvu plaćen veći porez nego što bi bio u Srbiji, ali doprinose morate”, navode iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije.

Porez je 10% poreske osnovice, a doprinos za PIO i zdravstveni fond 25,5%, odnosno 10,3% cele zarade.

Najviše gastarbajtera u Austriji i Nemačkoj

Prema poslednjem zvaničnom popisu, 313.411 građana Srbije nalazi se na radu ili boravku u inostranstvu što je 4,2 odsto ukupnog broja stanovnika. Brojke potvrđuju i da iz Srbije uglavnom odlaze mladi.

“Prosečna starost spoljnih migranata je 34,7 godina, što ih čini znatno mlađima u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije, koje je u proseku staro 42,2 godine. Posmatrano po polu, za razliku od ukupnog stanovništva, gde su žene zastupljenije (51,3 odsto), među spoljnim migrantima veći je udeo muškaraca (53,4 procenata), dok je udeo žena 46,6 odsto” – podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Inače, nešto više od polovine gastarbajtera radi ili boravi u Austriji (22,5 odsto), Nemačkoj (17,9 odsto) i Švajcarskoj (13,1 odsto).

Kada je reč o ukupnom broju naših ljudi u inostranstvu, u Evropi najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000, pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). Zanimljivo da u Velikoj Britaniji, koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza, živi 80.000 Srba.

I u Aziji i Okeaniji živi nemali broj Srba – 120.000, od kojih je ubedljiva većina u Australiji.

Ko sve plaća porez

A definicija navedena u zakonu kaže da je rezident “fizičko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini”. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad.

Ukratko, potrebno je da zadovoljite samo jedan od navedenih kriterijuma kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose u Srbiji.

Čak iako ste se pre deset godina preselili u Austriju ili Nemačku i sve vreme tamo radili, ostvarivali prihod i plaćali porez, ako niste odjavili prebivalište iz Srbije čekaju vas dodatne obaveze, prema trenutno važećim propisima. Isti slučaj je ako ste povremeno odlazili na rad u neku zemlju Evropske unije.

Izvor: bizinfo.rs.