subota, 28. sep 2024.
Home Pravo Pravne vesti Predlog izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Predlog izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

0
Predlog izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Predlog izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je PraviLaw udruženje poslalo Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, proistekao je iz čiste prakse. PraviLaw udruženje se bavim ovom temom već više od pola godine, a od toga četiri (4) meseca samo u okviru projekta Informacija na dlanu.

PREDLOG JE POSLAT DANA: 26.04.2021. GODINE

PREDLOG JE PRIMLJEN 27.04.2021. GODINE

Da pojasnimo praktični deo: Do dana kada je podnet predlog napisano je preko 117 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, uloženo je na desetine žalbi Povereniku i dobijeno je preko 50 odgovora.

Naime, nakon tolikog broja učešća u praktičnoj primeni zakona uočili su se razni problemi, ali PraviLaw ne bi bilo jedinstveno udruženje da nema svoju PraviLaw filozofiju – za problem koji se iznese, treba ujedno izneti i rešenje!

Baš to smo i uradili – za svaki problem koji smo izneli u svom predlogu, ponudili smo konkretno i koncizno rešenje!

ORIGINALNI TEKST DOKUMENTA KOJI SMO POSLALIPredlog-izmene-Zakona-o-slobodnom-pristupu-informacijama-od-javnog-značajaПреузми

KOJA TRI (3) GLAVNA PROBLEMA SU DEO PREDLOGA?

  • I (prvi) predlog – DECENTRALIZACIJA KANCELARIJE POVERENIKA za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ovde je najpre insistirano na formiranju kancelarija ovog organa u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kako bi se pokrile sve četiri (4) velike oblasti u Srbiji (Južna i Istočna Srbije, Vojvodina, Šumadija i naravno Beograd).
  • II (drugi) predlog – PROPISIVANJE INSPEKCIJSKOG NADZORA i poveravanje ovog ovlašćenja inspektorima koji će za ovu namenu biti ustrojeni u okviru kancelarije Poverenika.
  • III (treći) predlog – PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA OD STRANE POVERENIKA, gde bi propisivanje obaveze tražioca informacije da podnese žalbu Povereniku bilo bez mogućnosti za pokretanje prekršajnog postupka od strane tražioca infromacije u svojstvu oštećenog, gde bi ovo pravo (i obaveza) bili u nadležnosti Poverenika.

Počnimo sa obrazloženjima svake od navedenih tačaka, odnosno od svakog problema pojedinačno.

DECENTRALIZACIJA POVERENIKA

Usvajanjem ovakvog predloga rasteretila bi se postojeća kancelarija Poverenika u Beogradu i izvršila prekopotrebna decentralizacija ovog državnog organa.

Ovakvim vidom decentralizacije zamenici Poverenika u svakom od gradova (za početak Niš, Novi Sad, Kragujevac) uz podršku stručne službe Poverenka, neposredno bi bili nadležni za po jednu teritorijalnu oblast (Niš za Jug i Istok Srbije, Novi Sad za Vojvodinu, Kragujevac za Šumadiju), uz nadzor Poverenika, čije sedište je u Beogradu.

Konretan predlog ovog zakonskog rešenja podrazumevao bi izmenu postojećih čl. 29 i čl. 33 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

INSPEKCIJSKI NADZOR

Predložena izmena zakona ide u prilog efikasnijem inspekcijskom nadzoru od strane inspektora koji bi prošli specifičnu edukaciju u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i predviđa izmene i dopune glave VIII Zakona.

Još jedna činjenica koja ide u prilog ovoj promeni jeste to da ovakva slična rešenja postoje u državama članicama Evropske Unije, te samim tim nije nešto što nije pokazalo praktičnu primenu i opravdanost u praksi.

Efikasnost dosadašnjih inspekcijskih nadzora evidentno se nije pokazao pristupačnim za rešenje ili suzbijanje ovog problema, što dalje znači da je potrebno uvesti neka unapređenja, te je ovim Predlogom izmene i dopune Zakona, tako nešto i ponuđeno i to vrlo detaljno.

OHRABRUJEMO VAS DA DETALJNO PROČITATE DOKUMENT KOJI JE DOSTAVLJEN MINISTARSTVU!

POKRETANJE PREKRŠAJA OD STRANE POVERENIKA

Izmenama i dopunama Zakona u ovom pravcu postiže se smanjenje zloupotreba ovog instituta i ustrojava mehanizam u kome bi tražilac informacije sa izjavljivanjem žalbe Povereniku podnosio i inicijativu ovom organu da nadležnom sudu dostavi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Svakako, tražilac informacije zadržava pravo da nadležnom sudu dostavi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ali tek ako Poverenik to ne učini. Za predloženu izmenu Zakona dajemo rešenje koje možete pročitati u dokumentu koji je dostavljen Ministarstvu, a koje bi se našlo u okviru postojećih članova 25, 35. i 46. Zakona.

O B R A Z L O Ž E N J E

U skladu sa predloženim izmenama i dopuna zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu se izdvojiti više opravdanih razloga za usvajanje predloženih izmena i dopuna.

Ekonomičnost – Na osnovu III predloga gde bi tražilac informacije sa izjavljivanjem žalbe Povereniku podnosio i inicijativu ovom organu da nadležnom sudu dostavi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu javne vlasti koji nije postupio u skladu sa ovim Zakonom. Na ovaj način državni organ (Poverenik) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, te nije neophodno da se novac poreskih obveznika (državni novac) troši na sudske troškove. S tim u vezi, dolazi i do sprečavanja zloupotrebe jednog od javažnijih zakona i oslonca demokratije.

Sprečavanje zloupotrebe zakona ogleda se u tome što bi na ovaj način prekršajne postupke pokretao Poverenik i time bi zastupnici onih koji zloupotrebljavaju ovaj zakon bili pošteđeni učešća u jednom ovako kompleksnom pitanju za etiku.

Nova radna mesta – U skladu sa predlogom I koji se tiče decentralizacije kancelarije Poverenika, udruženje PraviLaw strogo veruje da nam ovo donosi ogromne benefite za celo društvo i državu uopšte. Nova radna mesta za domaće stručnjake iz oblasti prava u gradovima Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu omogućilo bi ujedno i demokratizaciju svih velikih oblasti Srbije (Južna i Istočna Srbija, Šumadija, Vojvodina i naravno Beograd).

Samim tim bi i građani imali više mesta u državi na kojima bi mogli da se informišu o ovim važnim pitanjima, a u isto vreme bi se i ekonomski olakšalo onima koji bi da pošalju nešto poštom – ovako bi mogli jednostavno da predaju pisarnici lokalne kancelarije. Ovaj predlog je u direktnoj sinergiji sa Predlogom broj III jer bi sav sačuvani novac mogao da se investira u plate zaposlenih u lokalnim kancelarijama, umesto što se alocira za sudske troškove (što se trenutno dešava). Takođe bi moglo da se investira i u opremanje i unapređivanje svih kancelarija na republičkom nivou.

Veća ovlašćenja Povereniku – Predlog broj II koji se tiče uvođenja nadzora inspekcijskog karaktera sa većom pravnom težinom doneo bi veća ovlašćenja Poverenika što i priliči jednom ovako značajnom i znamenitom organu najsavremenije demokratije.

S ovim u vezi, svaki naredni Poverenik bi mogao da uživa još veći ugled i dodatno pospeši ovaj institut demokratski orijentisanog društva – Hajde da mislimo na budućnost!

PRATEĆA DOKUMENTACIJA

Da stvar bude ozbiljnija i kako bismo opravdali ozbiljnost u radu, PraviLaw udruženje je sprovelo i Upitnik na temu izmene i dopune zakona, ali je i pokrenulo JAVNU RASPRAVU na internetu – kako na svom sajtu, tako i na Facebook stranici udruženja.

Kao dokaz možete pogledati sledeće dokumente:Upitnik na temu izmene i dopune zakona (118 ljudi)ПреузмиFacebook statistika javne rasprave na PraviLaw Facebook stranici (20.353 ljudi)ПреузмиStatistika čitanja teksta kojim je pokrenuta javna rasprava (328 ljudi)Преузми

Ono što se može izdvojiti iz statistike Upitnika, gde je učestvovalo 118 ljudi, je da se 75,4% ispitanika potpuno slaže da se ovaj Zakon zloupotrebljava, 92,4% ispitanika vidi ovo rešenje kao adekvatno za suzbijanje zloupotrebe Zakona, a 91,5% podržava ovaj predlog izmene i dopune.

Javna rasprava je usledila gde smo imali veoma duge i detaljne komentare građana kako na samom sajtu pravilaw.rs, tako i na PraviLaw facebook stranici, gde je ostavljeno 188 komentara. Dalekosežnost objave ogledala se u 20.353 korisnika facebook mreže je videlo ovu javnu raspravu, od kojih je 2.028 imalo interakciju sa objavom na Facebook stranici.

Izvor: Pravilaw.rs

Autor teksta: Tadija Mitić