Budući da je u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, jedan od najvažnijih segmenata upravo reforma i prilagodjavanje pravosudnog sistema, te se javila potreba za unapređenjem vansudskog rešavanja sporova – medijacijom, što je od izuzetne važnosti za javnost, građane, ali i relevantne institucije, da dobiju što više informacija o samom postupku medijacije, odnosno posredovanju u rešavanju sporova, i značaju koji ona ima za građane Srbije, te će se portal BIZNIS I PRAVO baviti i ovom temom.
U perspektivi trebalo bi doći do izmene i dopune Zakona o posredovanju i rešavanju sporova kako bi se omogućila bolja implementacija medijacije u Srbiji, čime bi se sud rasteretio velikog broja predmeta koji dugo čekaju na zakazivanje usled pretrpanosti sudova. Svakako trebalo bi se voditi računa o standardima posredovanja sadržanim u aktima Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Saveta Evrope, iako medijacija u Srbiji postoji jos od 2005. godine, njena bolja implementacija značajno bi uticala na unapređenje postojećih rešenja koja su se u praksi pokazala neefikasnim.
U EU postoje četri modela medijacije, i to dobrovoljna medijacija, kakva je u Srbiji, zatim medijacije sa sankcijom, obavezna medijacija, i medijacija sa obaveznom prvom sesijom, a koja ima najveći procenat uspešnosti.
Na primer, italijansko iskustvo sa medijacijom pruža sveobuhvatan pregled različitih vrsta medijacija i efikasnosti različitih pravnih okvira. Italija je do sada prošla kroz pet različitih regulatornih faza medijacije. Poslednja, koja je uvedena 2013.godine, se pokazala najuspešnijom i predstavlja primer dobre prakse. Sa oko 200.000 predmeta medijacije godišnje, nedavni izveštaj Evropskog parlamenta prepoznaje Italiju kao najnapredniju u Evropi u implementaciji Direktive za medijaciju (2008/52/EC), čiji je osnovni cilj da ohrabri upotrebu medijacije i postigne “ravnomerniji odnos između parničnih i medijacijskih postupaka”.
Kako sud nije jedini način za rešavanje spora, već je isti moguće rešiti u postupku medijacije, odnosno vansudskim putem, uz prednosti koje ovaj postupak pruža stranama u sporu, i to što je sam postupak poverljiv, dobrovoljan, i obezbedjuje veliku uštedu u vremenu i novcu, od velike važnosti predstaviti prednosti medijacije gradjanima kako bi lakše mogli da ostvare svoja prava i interese.
Važno je ukazati da troskovi postupka medijacije iznose 2-5% u odnosu na prosečne sudske troškove. Naime, jasno je da troskovi sudjenja zavise prevashodno od duzine njegovog trajanja, broja svedoka, veštaka, advokata, odlozenih i realizovanih ročišta. Nasuprot pomenutom, spor koji se resava postupkom medijacije, u skladu sa zakonom mora se resiti za 60 dana, dok je u praksi to daleko manje, a troškove difiniše visina vrednosti spora, koje strane u postupku medijacije snose solidarno.
Za rešavanje sporova poverljivost medijacije je njena najveća prednost u odnosu na sudski postupak. U poslovnom svetu, pored ishoda spora svakako najbitnije je da isti ne postane izvor negativnog publiciteta. Brzina rešavanja spora predstavlja sledeću prednost ovog postupka, kako u skladu sa Zakonom, postupak medijacije se mora realizovati u roku od 60 dana.
Uspešnost medijacije zasigurno leži u njenom interesnom orijentisanju, te umesto utvrdjivanjem prava, ona se bavi utvrđivanjem interesa strana u sporu. Ideja medijacije je da strane same dođu do rešenja koje im najviše odgovara (rešenje spora je u njihovim rukama), ali ne u smislu potpunog udovoljenja zahteva jedne strane, već u smislu pronalazenja uzajamno prihvatljivog rešenja.
Upravo zbog toga, ovaj postupak podjednako odgovara interesima strane koja žele da se spor reši u miru, bez medijske buke i sa što manje troškova i strane koja, bez plaćanja troškova postupka, želi da zadovolji svoje interese.
Nina Kostić, medijator
