Postupak prema maloletnicima

0
252
Postupak prema maloletnicima

U odrastanju i formiranju čoveka od izuzetne važnosti je životni period do punoletstva, do navršenih 18, odnosno 21 godine. Sva pažnja društva morala bi da bude usmerena na pravilan razvoj maloletnika koji su sastavni deo opšteg društvenog procesa, njegov aktivan činilac i njegova budućnost.

Možemo govoriti o podeli na mlađe i starije maloletno doba, što predstavlja i važnu činjenicu za tretman u svakodnevnom životu, pravima i obavezama. Na žalost i maloletna lica ne mogu biti potpuno zaštićena od štetnih i devijantnih pojava u društvu, pa čak i da budu akteri takvih događaja. Brojni su faktori koji utiču na takve situacije kada mlad čovek
svesno ili nesvesno učini krivično delo za koje mora biti sankcionisan. To je u stvari i najteži problem kako za pravni sistem, tako i za društvo u celini.

Maloletničko pravo je deo krivičnog prava jedne države koje zbog obilja specifičnih rešenja u poslednje vreme u nizu evropskih država dobija karakter samostalne pravne, ali i naučne discipline. Maloletnićko krivično pravo je skup zakonskih propisa kojima se određuje krivičnopravni status maloletnih lica. To je pravo koje se zasniva na ličnosti učinioca delikta, a ne na samom deliktu. Maloletnici se kao učinioci krivičnih dela u našoj zemlji dele prema uzrastu u dve kategorije: mlađi maloletnici i
stariji maloletnici. Krivični postupak prema maloletnicima predstavlja institucionalni okvir za ostvarivanje krivičnopravne zaštite društvenih vrednosti, napadnutih prestupničkim ponašanjem maloletnika. U ovom postupku javni tužioc za maloletnike je jedini ovlašćeni za iniciranje postupka. Takođe, bitno je spomenuti da ovaj postupak ima dva stadijuma: prvostepeni postupak i postupak po pravnim lekovima. Krivični postupak prema maloletnicima, u osnovi, ima dva stadijuma – prvostepeni postupak i postupak po pravnim lekovima.

Pojam

U savremenim krivičnom procesnom zakonodavstvu postupak prema maloletnicima je regulisan različito od postupka prema punoletnim licima.

Važna činjenica je da su maloletna lica u procesu formiranja i zato društvo prema njima postupa humanije i nastoji da ih učini korisnim članovima za budućnost. Krivični postupak prema maloletnicima regulisan je dvojako: posebnim zakonom ili posebnim poglavljem u okviru Zakona o krivičnom postupku. Republika Srbije se opredelila za prvo rešenje i 2005. godine donela je Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZMKUD). Odredbe ovog zakona primenjuju se prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja, nisu navršili 21 godinu. Ukoliko maloletno lice do navršenih 14 godina izvrši
krivično delo krivični postupak se obustavlja i o tome se obaveštava organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegove nadležnosti. Takođe, posle navršene 21 godine života prema licu koje je kao mlađi maloletnik izvršilo krivično delo ne može se voditi krivični postupak. Ukoliko je punoletno lice izvršilo krivično delo, a u vreme suđenja nije navršilo 21
godinu života, a kod koga se do početka glavnog pretresa ustanovi da dolazi u obzir izricanje vaspitne mere, prema njemu se primenjuje redovni krivični postupak uz primenu osobenosti krivičnog postupka prema maloletnicima. Ukoliko se dogodi da je maloletnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela zajedno sa punoletnim licem postupak će se za njega izdvojiti i sprovesti prema ZMKUD. Postoje i situacije kada postupak mora biti vođen jedinstveno ako je to potrebno za utvrđivanje krivičnog dela.

Osnovne odlike krivičnog dela prema maloletnicima

Radi zaštite ličnosti maloletnog učinioca krivičnog dela u krivičnom postupku Zakon je napravio niz odstupanja od redovnog krivičnog postupka.

a) Osobenost postupka u odnosu na njegovu strukturu i javnost

Prva osobenost je njegova struktura. On ima tri stadijuma: pripremni postupak, postupak pred većem za maloletnike i postupak po pravnim lekovima.

Po ZMKUD javnost se uvek isključuje kad se radi o maloletniku, a samo izuzetno na glavnom pretresu može se dozvoliti ograničena javnost. Takođe je+ zabranjeno, bez dozvole suda, objavljivanje podataka koji se odnose na tok krivičnog postupka prema maloletniku i ona je trajna. Dozvolu za objavljivanje nekih delova postupka može dati samo sud.

b) Osobenost postupka u odnosu na organe koji učestvuju u postupku.

Osobenost kod organa nadležnog za pokretanje postupka. Bez obzira o kakvom delu se radi jedini ovlašćeni organ za pokretanje krivičnog postupka prema maloletnicima je javni tužilac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Učešće organa starateljstva u postupku

Organi starateljstva učestvuju u krivičnom postupku protiv maloletnika i imaju pravo da se upoznaju o toku postupka i da ukazuju na činjenice i dokaze koji su od važnosti za donošenje pravilne odluke.

Hitnost i obazrivost postupka

Obaveza je organa koji učestvuju u postupku da najhitnije dostavljaju sve što se od njih traži. Sudija za maloletnike je obavezan da svakog meseca obaveštava predsednika suda koji postupci nisu okončani i o razlozima zašto se to
dogodilo. Učesnici postupka su dužni da postupaju obazrivo prema maloletniku prilikom njegovog saslušanja.

Osobenost postupka u odnosu na lice prema kome se vodi postupak

Zabrana suđenja maloletniku u odsustvu

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu. Međutim, Veće za maloletnike može, za vreme izvođenja pojedinih dokaza ili govora stranaka, narediti da se maloletnik udalji iz zasedanja.

Branilac maloletnika

U postupku koji se vodi prema maloletniku maloletnik mora imati branioca, kako prilikom prvog saslušanja, tako i tokom čitavog postupka. Ako sam maloletnik ili njegovi srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike. To može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Nemogućnost oslobađanja od dužnosti svedočenja

U postupku prema maloletnicima niko ne može biti oslobođen dužnosti da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenu zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove ličnosti i prilika u kojima živi.

Osobenost kod pozivanja maloletnika i dostavljanja pismena

Po pravilu maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Izuzetak je sam u slučaju hitnosti kada maloletnika dovode službena lica organa bezbednosti u civilnoj odeći vodeći računa da to bude neupadljivo. Dostavljanje pismena maloletniku vrši se po opštim važećim pravilima uz dva izuzetka: da se ne ističu na oglasnoj tabli suda i da se maloletniku odluka usmeno ne saopštava.

Mogućnost smeštaja u odgovarajuću ustanovu i vršenja nadzora nad maloletnikom

Ukoliko sudija za maloletnike nađe da je sredina u kojoj maloletnik živi i radi takva da ga treba izdvojiti iz nje, narediće da se on još u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili stručnu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se preda drugoj porodici. Odluka može biti i ukinuta ako prestanu razlozi koji su prouzrokovali njenu primenu.

Krivični sud za maloletnike

Krivični sud za maloletnike nije nikakav poseban sud, već je to teoretski naziv za redovan sud u slučaju kad on raspravlja o krivičnim stvarima koje se odnose na maloletnike. Osobenost je u sastavu i nadležnosti suda. U višim sudovima postoje sudije za maloletnike i veće za maloletnike. Postupak prema maloletnicima vodi se u prvom stepenu pred sudijom za maloletnike i
većem za maloletnike Višeg suda. U prvostepenim sudovima veća za maloletnike su mešovita i sastoje se od sudije za maloletnike i dvojice sudija porotnika, po pravilu različitog pola. U drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike neposredno Višeg suda sastavljeno od trojice sudija. Sudije porotnici se biraju iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača i drugih
stručnih lica koja imaju iskustva u radu sa mladima. Sudija za maloletnike u veću sprovodi pripremni postupak kada se ispituje i ličnost maloletnika za primenu najpogodnije sankcije. Prvostepena stvarna nadležnost uvek pripada Višem sudu, bez obzira na to o kojem krivičnom delu se radi. Za maloletnike kad se radi o mesnoj nadležnosti nadležan je sud u njegovom prebivalištu.

Tok postupka prema maloletnicima

Tok postupka prema maloletnicima je specifičan. U okviru njega razlikujemo :

1) prethodni postupak, koji se odvija u dve faze: pokretanje postupka prema
maloletniku i pripremni postupak prema maloletniku;
2) glavni postupak.

Pokretanje postupka prema maloletniku

Krivični postupak prema maloletniku, za sva krivična dela, moguće je pokrenuti samo na zahtev javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. U ovom postupku oštećeni se nikada ne može pojaviti u ulozi ovlašćenog tužioca. Izuzetno, u pogledu krivičnih dela koja se gone po predlogu ili po privatnoj tužbi, oštećeni može jedino, u roku od tri meseca od momenta saznanja za krivično delo i učinioca, javnom tužiocu za maloletnike staviti predlog za pokretanje postupka prema maloletniku. Ukoliko javni tužilac ne podnese zahtev za pokretanje postupka, o tome će u roku od osam dana obavestiti oštećenog, a on može u roku od osam dana zahtevati da veće za maloletnike neposredno višeg suda odluči o pokretanju postupka. U slučaju kada je za krivična dela propisana kazna zatvora do prt kodina ili novčana kazna, javni tužilac za maloletnike može doneti odluku da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku, s obzirom na prorodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Ukoliko je za donošenje odluke o tome da se pokretanje krivičnog postupka ne zahteva, neophodno ispraviti i lična svojstva maloletnika, javni tužilac za maloletnike može, u sporazumu sa organom starateljstva, uputiti maloletnika u prihvatilište za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu, ali najduže do 30 dana. Ako odluči da ne pokrene postupak, javni tužilac o tome mora, pored organa starateljstva i oštećenog, obavestiti i organ unutrašnjih poslova u slučaju da je taj organ podneo krivičnu prijavu.

Kada nastane ovakva situacija, veće za maloletnike neposredno višeg suda rešava u sednici nakon što predhodno pribavi spise od javnog tužioca za maloletnike. Na ovu sednicu se obavezno poziva i javni tužilac za maloletnike. Veće za maloletnike može doneti odluku da se postupak ne pokrene ili da se prema maloletniku pokrene postupak pred sudijom za maloletnike. Javni tužilac odluku o nepokretanju postupka može usloviti ispunjenjem jednog ili više vaspitnih naloga.

Pripremni postupak prema maloletniku

Način pokretanja pripremnog postupka zavisi od toga da li je inicijator za pokretanje javni tužilac ili veće za maloletnike. Ako je inicijator za pokretanje postupka javni tužioc za maloletnike, zahtev za pokretanje podnosi on, sudiji za maloletnike nadležnog suda, koji u slučaju neslaganja sa zahtevom može zatražiti odluku veća za maloletnike višeg suda. Ako se
sudija za maloletnike složi sa zahtevom javnog tužioca, pripremni postupak se smatra pokrenutim, preduzimanjem prve radnje od strane sudije za maloletnike. Međutim, ako je inicijator pripremnog postupka veće za maloletnike, taj postupak se pokreće na osnovu rešenja veća za maloletnike o pokretanju pripremnog postupka pred sudijom za maloletnike. Pripremni postupak sprovodi sudija za maloletnike, i on ima potpunu slobodu da sam odredi način izvođenja određenih procesnih radnji u
zavisnosti od osobenosti svakog konkretnog slučaja. Jedino ograničenje koje je ovde predviđeno jeste da je sudija dužan da vodi računa o pravu na odbranu, pravima oštećenog, kao i prikupljanju dokaza potrebnih za odlučivanje.
Sudija za maloletnike može organu unutrašnjih poslova poveriti pojedine radnje, kao što je pretresanje stana ili privremeno oduzimanje predmeta. Saslušalju okrivljenog u pripremnom postupku moraju da prisustvuju javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, odnosno usvojilac ili staralac maloletnika. U slučaju potrebe, saslušanju će prisustvovati i psiholog,
pedagog ili drugo stručno lice. Zakon o maloletnicima precizno određuje koje se činjenice, u pogledu krivičnog dela i ličnosti maloletnika, u pripremnom postupku, naročito utvrđuju. To su:

1) uzrast maloletnika, 2) činjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti, 3) sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi, i 4) druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja.

Sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka smesti u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu, ako je potrebno: 1) radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo, 2) radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika.

Protiv rešenja sudije za maloletnike žalbu mogu, u roku od 24 časa, podneti: maloletnik, roditelj, usvojilac odnosno staralac, branilac maloletnika i javni tužilac za maloletnike. Prema maloletniku se pritvor može izreći samo izuzetno, u situaciji kada se
svrha radi čijeg je ostvarivanja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, pod nadzor organa starateljstva ili u drugu porodicu. Pritvor rešenjem određuje sudija za maloletnike, a može trajati najduže mesec dana. Pripremni postupak se, nakon ispitivanja svih okolnosti koje se odnose na
krivično delo i ličnost maloletnika, okončava na jedan od dva načina: 1) obustavom, i 2) dostavljanjem spisa nadležnom javnom tužiocu za maloletnike. Javni tužilac odlučuje da li ima osnova za pokretanje postupka prema maloletniku ili ne. Posle ispitivanja svih okolnosti, sudija za maloletnike dostavlja spise nadležnom javnom tužiocu, koji u roku od 8 dana može: 1) da zatraži dopunu pripremnog postupka, 2) da veću za maloletnike dostavi obrazloženi predlog da maloletniku izrekne krivičnu sankciju.

Postupak pred većem za maloletnike

Postupak prema maloletniku se, nakon završenog pripremnog postupka, nastavlja pred većem za maloletnike. Sudija za maloletnike, po prijemu predloga javnog tužioca za izricanje krivične sankcije, u roku od 8 dana zakazuje sednicu veća ili glavni pretres. Dakle, postupak pred većem se može sprovesti u sednici veća ili na glavnom pretresu. O tome odlučuje sudija za maloletnike i zakazuje sednicu ako smatra da dokazni materijal nije dovoljan ili kad žele da se činjenično stanje izloženo u predlogu javnog tužioca za maloletnike, koje maloletnik osporava, raspravi na glavnom pretresu. Sudija za maloletnike je dužan da zakaže glavni pretres na zahtev tužioca u roku od osam dana od dana prijema
predloga.

Postupak koji se sprovodi u sednici pred većem za maloletnike , podrazumeva da budu pozvani maloletnik i njegovi roditelji, usvojilac, odnosno staralac, javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. U svojstvu predsednika većem rukovodi sudija za maloletnike, a nakon toga veće se povlači u nejavnu sednicu radi donošenja odluke o krivičnoj sankciji. Glavni pretres predstavlja drugi način sprovođenja postupka pred većem za maloletnike. Krug lica koja se pozivaju na ovaj pretres širi je nego u redovnom krivičnom postupku. Nedolazak roditelja, usvojoca ili staraoca ne sprečava sud da održi glavni pretres. Glavnom pretresu obavezno prisustvuju javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva.
Odlaganje i prekidanje javnog pretresa vrši se samo izuzetno.

Odluke veća za maloletnike:

Veće donosi presudu samo ukoliko se maloletniku izriče kazna maloletničkog zatvora. U ovom slučaju maloletnik oglašava krivim za delo koje mu se stavlja na teret.

Vaspitna mera maloletniku se izriče rešenjem, ali se u njegovoj izreci navodi samo koja se mera izriče, dok se maloletnik ne oglašava krivim za delo koje mu se stavlja na teret.

Veće može doneti rešenje o obustavi postupka prema maloletniku ako se ostvare određeni uslovi.

Troškovi krivičnog postupka i imovinskopravni zahtev

Troškovi postupka prema maloletniku, po pravilo, padaju na teret budžeta, a oštećeni se upućuje na parnični postupak radi ostvarivanja svog imovinskopravnog zahteva. Ali od ovog pravila postoje izuzeci:

u slučaju kada se maloletniku izrekne kazna maloletničkog zatvora, sud ga može obavezati da plati i troškove krivičnog postupka i zadovolji imovinskopravni zahtev, maloletnika koji ima prihode ili imovinu, sud može obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i ispunjenje imovinskopravnog zahteva, bez obzira na to koju mu je sankciju izrekao, kao i u slučaju da je postupak obustavnjen zbog necelishodnosti izricanja kazne ili vaspitne mere maloletniku.

Postupak po pravnim lekovima

Ulaganje žalbe, kao redovnog pravnog leka, je dozvoljeno protiv presude kojom je maloletniku izrečena kazna zatvora, protiv rešenja kojim je izrečena vaspitna mera i protiv rešenja o obustavi postupka. Rok za njeno izjavljivanje jnj 8 dana od dana prijema presude, tj.rešenja. ona zadržava izvršenje presude kojom je izrečena kazna maloletničkog zatvora ili rešenja o vaspitnoj meri. Takođe, Zakon o maloletnicima predviđa mogućnost primene sledećih vanrednih pravnih lekova:

ponavljanje postupka, i zahtev za zaštitu zakonitosti.

Nadzor suda nad sprovođenjem zaštitnih mera

Nadzor nad sprovođenjem vaspitnih mera vrši sud na različite načine. To može da vrši uprava ustanove u kojoj se izvršava vaspitna mera prema maloletniku koja dužna da svakih šest meseci dostavi sudiji za maloletnike izveštaj o rezultatima izvršenja mere. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem roku. Takođe nadzorni organ starateljstva dužan je da svakih šest meseci dostavi sudiji za maloletnike i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja ostalih vaspitnih mera.

Obustava izvršenja i izmena odluke o vaspitnim merama

Do toga može doći ako su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za to. Odluku o obustavi izvršenja ili izmeni odluke o izrečenoj vaspitnoj meri donosi veće za maloletnike suda koji je u prvom stepenu doneo rešenje o vaspitnoj meri. Pre toga sud će saslušati javnog tužioca za maloletnike, maloletnika ili drugo lice, a pribaviće i potrebne izveštaje od ustanove u kojoj maloletnik izdržava zavodsku meru, od organa starateljstva ili drugih organa i ustanova.

U zakonom propisanom postupku sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom takvom merom iz zakonom propisanih razloga. Ti razlozi mogu biti: 1.pojava novih okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili sud za njih nije znao, a one bi bile od uticaja na odluku o izboru vaspitne mere, te zbog toga izvršenje treba obustaviti ili izrečenu meru
zameniti drugom ; 2.postignuti uspeh u primeni vaspitne mere; 3.odbijanje maloletnika ili njegovog roditelja da postupe po izrečenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvršava; 4.ako nastupe druge okolnosti predviđene zakonom, a one bi bile od uticaja na donošenje odluke.

ZAKLJUČAK

Utvrđivanju krivične odgovornosti maloletnika u srpskom zakonodavstvu posvećena je izuzetna pažnja, što je u svakom slučaju nova orijentacija da se maloletna lica učine korisnim članovima društva. Cilj svih odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica je upravo usmeren na humanu dimenziju prema ličnostima u
fazi razvoja mlađeg ili starijeg maloletnog doba. Pri tom, sudije za maloletnike i veća za maloletnike uvažavaju relevantna mišljenja svih onih institucija koje imaju za zadatak da se brinu o mladim ljudima. Zaštita ličnosti maloletnika je podignuta na najvišu moguću meru, ali se ne odstupa od pravila da svako dobije zasluženu sankciju za krivično delo.

Maloletnici predstavljaju posebnu i vrlo specifičnu kategoriju učinilaca krivičnih dela, stoga oni imaju poseban tretman. Krivični postupak prema njima zasnovan je pre svega na sadržaju vaspitnog karaktera, čiji je cilj da se rasvetli krivično delo, ali i da se rasvetle okolnosti vezane za ličnost maloletnika. Od lica koja učestvuju u ovom postupku očekuje se da postupaju na poseban, obazriv način. U ovom postupku mogu učestvovati samo specijalizovana lica, odnosno koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Donja granica krivično pravne odgovornosti u našem pravu jeste 14 godina, lica koja ovaj uzrast nisu dostigla nazivaju se decom i prema njima se krivični postupak ne može voditi.

Autor: Nina Kostić

LITERATURA

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti
maloletnika iz 2005. „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/05.

Prof. dr Bejatović, Stanko, „Krivično procesno pravo“, Beograd 2008.

Škulić, Milan, Maloletnici kao učinioci i kao žrtve krivičnih dela“,
Beograd 2003.

Vasiljević, prof. dr Tihomir- Grubač, prof. dr Momčilo „Komentar Zakona
o krivičnom postupku“, Beograd, 2003.

Prof. dr Vojislav Đurđić, „Krivično procesno pravo- posebni deo“, Niš
2011.

Jekić, Zagorka, „Krivično procesno pravo“, Beograd, 1994.

Prof. dr Knežević, Saša, „Maloletničko krivično pravo“, Niš, 2010.god.

Jovašević, Dragan, „Položaj maloletnika u krivičnom pravu“, Niš, 2010.god