Pad broja zaposlenih na neodređeno

0
24
Pad broja zaposlenih na neodređeno
Foto: NY Daily News

Dve petine svih zaposlenih rade na određeno, preko agencije, sezonski, po ugovoru o delu ili povremenim poslovima, za sopstvene potrebe…

Gotovo svaki treći radnik u Srbiji je angažovan na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni i ne garantuju dostojanstvene uslove rada, u smislu pristupa radnim, socijalnim i ekonomskim pravima.

Autori publikacije „Radnici drugog reda – nestandardni rad u Srbiji”

navode da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine, preko 81,4 odsto 2014. godine, na oko 77 odsto koliko iznosi protekle tri godine. Udeo rada na određeno u ukupnoj zaposlenosti povećao se tri puta u proteklih deset godina, sa 5,9 odsto 2010. na oko 14,1 odsto 2019. godine.

Istraživači skreću pažnju i na to da  se rast zaposlenosti, odnosno smanjenje nezaposlenosti koje statistike beleže, gotovo u potpunosti može pripisati snažnom trendu prelaska sa ugovora na neodređeno na ugovore sa određenim trajanjem.

Tako, recimo, dok se 2010. godine 11,4 odsto zaposlenih radilo na određeno, sezonski i privremeno, njihov udeo do 2019. popeo se na 22,5 odsto. Najčešći oblici nesigurnog rada su onaj najmanje nestandardni, to jest rad po ugovoru na određeno, kao i rad na „crno”.

– Udeo nestandardnog rada u ukupnoj zaposlenosti već nam dosta govori o kvalitetu zaposlenosti u Srbiji. Iako se u poslednje tri godine može uočiti blagi pad, udeo nestandardnih radnika u ukupnoj zaposlenosti i dalje je izuzetno visok – dve petine svih zaposlenih rade na određeno, preko agencije, sezonski, po ugovoru o delu ili privremeno-povremenim poslovima, za sopstvene potrebe ili pomažući članovi domaćinstva. Štaviše, udeo nestandardnih među zaposlenim radnicima se udvostručio tokom poslednje decenije – napominje se u istraživanju.

Kad je reč o zaposlenim radnicima, istraživanje je predočilo da su žene u nešto većem procentu od muškaraca zaposlene na neodređeno (78,1 odsto naspram 76,5 procenata) i na određeno (19,7 odsto naspram 19,3 procenata), što je pre svega rezultat većeg učešća zaposlenosti žena u sektorima obrazovanja i zdravstva koji u najvećoj meri generišu najsigurniju zaposlenost.

I neformalni rad u Srbiji i dalje je veoma prisutan, pa tako gotovo petina svih zaposlenih radi na crno. Još jedna od brojčano najznačajnijih kategorija su radnici za sopstveni račun, odnosno samostalni delatnici bez zaposlenih, a ima ih oko pola miliona, pokazuje istraživanje ove platforme. Odgovornost za ovakvu situaciju najvećim delom snosi upravo država koja je izmenama i usvajanjem novih propisa poslednjih decenija značajno doprinela eroziji radničkih prava i radne sigurnosti. Napominje se da zakoni koji regulišu ovu oblast u većoj meri idu naruku poslodavcima, a ne radnicima, i na ovaj način legalizuju nesigurne oblike rada.

Izvor: Politika