Osnovna funkcija javnog tužioca u predistražnom postupku je rukovodećeg karaktera. Javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a radi vršenja te svoje osnovne funkcije i osnovnog ovlašćenja, on u generalnom smislu preduzima sve potrebne radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela.

Odnos javnog tužioca i policije je utvrđen na funkcionalno-hijerarhijskoj osnovi, što znači da javni tužilac u odnosu na policiju ima određeno naredbodavno ovlašćenje, odnosno poseduje mogućnost izdavanja obavezujućih naloga, dok s druge strane, policija ima dužnost postupanja po svim nalozima javnog tužioca, uz obavezu obaveštavanja javnog tužioca o svim preduzetim policijskim aktivnostim u predistražnom postupka. To znači da s jedne strane, javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih, a policija je s druge strane, dužna da izvrši nalog javnog tužioca, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obaveštava.

U slučaju nepostupanja policije po nalogu, javni tužilac raspolaže određenim kontrolnim, pa i donekle “prinudnim” mehanizmima, jer tada može da koristi svoju opštu zakonsku mogućnost, koja se tiče njegove rukovodeće uloge u predistražnom postupku i uopšte u odnosu na policiju. Naime, ako policija ili drugi državni organ ne postupi po odgovarajućem zahtevu javnog tužioca, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine, a ako u roku od 24 časa od kada je starešina primio takvo obaveštenje, policija i drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Rukovodeća i dominirajuća uloga javnog tužioca u predistražnom postupku je u Zakoniku o krivičnom postupku, još i dodatno naglašena, skoro do krajnjih granica, jer zakonodavac sada javnom tužiocu pruža mogućnost da bude neposredno involiviran u bilo koju službenu aktivnost, koja inače predstavlja, odnosno može predstavljati samostalnu policijsku radnju. Naime, u toku predistražnog postupka javni tužilac je ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela. Ratio legis ove norme nije sasvim jasan, jer nije logično da javni tužilac, “tek tako”, može da od policije preduzme bilo koju radnju, koju ona ina- če samostalno vrši. Takva mogućnost nije sporna kada je reč o radnjama koje inače, prema opštim pravilima, mogu vršiti bilo policija, bilo sam javni tužilac, poput na primer, vođenja tzv. informativnih razgovora, odnosno prikupljanja obaveštenja od građana, ali deluje prilično neadekvatno, pa donekle i “čudno” da se javnom tužiocu omogućava (što će u praksi, svakako ipak biti izuzetno retko), da od policije preduzima i one radnje koje su po logici stvari, isključivo imanentne samoj policijskoj funkciji, poput nekih tipičnih operativ- nih radnji, kao što je praćenje, ili čak kontakt sa policijskim saradnicima, odnosno informatorima i sl.

Osim što generalno ima rukovodeću funkciju u predistražnom postupku, uz načelno ovlašćenje u vezi sa tom svojom funkcijom – da preduzima sve potrebne radnje radi gonjenja “učinilaca” krivičnih dela, javni tužilac ima još i određena posebna ovlašćenja u predistražnom postupku, što znači da javni tužilac u predistražnom postupku može:

1) u cilju proveravanja navoda sadržanih u krivičnoj prijavi, ili radi razjašnjenja krivičnog dela o kojem je stekao određena saznanja, da i sam (ili angažovanjem policije), pribavljati potrebne podatke, putem prikupljanja obaveštenja od građana, traženja informacija od pravnih lica itd., 
2) izdati nalog policiji da pribavi evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvrši lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, 
3) obaviti saslušanje osumnjičenog u predistražnom postupku, odnosno prisustvovati saslušanju koje sprovodi policija ili saslušanje osumnjičenog poveriti policiji; 
4) saslušati osumnjičenog koje mu je policija privela, nakon što ga je lišila slobode u predistražnom postupku (policijsko hapšenje), te 
5) doneti rešenje o zadržavanju osumnjičenog u predistražnom postupku. 

Izvor: Komentar ZKP 

Ukoliko to još uvek niste učinili,  prijavite se na seminar: 

Istraga u krivičnom postupku,

http://www.kongresniedukativnicentar.rs/onlineseminaristragaukrivi%C4%8Dnompostupku

Na seminaru ćemo obraditi istragu sa aspekta policije, tužilaštva i sudske medicine.

Link za prijavu: http://www.kongresniedukativnicentar.rs/onlineseminaristragaukrivi%C4%8Dnompostupku

Vaša Kec grupa