Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostaće bez tri četvrtine njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak, predviđa Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje 11. marta.

“Na udaru” ovog Zakona naći će se oni za koje poreski organi posumnjaju, odnosno utvrde, da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a ukoliko bude sumnje i na izvršenje krivičnog dela slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu, kaže za Tanjug predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenad Stefanović.

On smatra da je država je ovim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se nezakonito obogatio.

– Borba protiv organizovanog kriminala na prvom mestu podrazumeva udar na prihode koji su stečeni vršenjem krivičnih dela od strane organizovanih grupa i njihovo oduzimanje – naglasio je Stefanović.

Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. 

Na ovo rešenje oporezovani će imati mogućnost žalbe Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor – tužbom pred Upravnim sudom.

Teret dokazivanja uvećanja imovine fizičkog lica je na Poreskoj upravi, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Zakon inače uvodi takozvanu “unakrsnu proveru imovine”, koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi.

Ukoliko se u posebnom poreskom postupku posumnja da je prilikom nelegalnog sticanja imovine izvršeno krivično delo, Jedinica Poreske uprave o tome će obaveštavati policiju, Poresku policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Ko su osobe čija će se imovina proveravati – utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika. Smernice neće biti javno dostupne, navodi se u Zakonu.

Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.

Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kao što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo. Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.

Inače, propisano je da su sva lica koja učestvuju u ovom postupku dužna da podatke iz postupka čuvaju kao profesionalnu tajnu.

Zakon je usvojen 29. februara prošle godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa.

Kako će se kontrolisati zaposleni u posebnoj Jedinici, a kolike će biti kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom pročitajte na sajtu “Blica”.

Izvor: Blic