Onlajn kupovina sigurnija od tradicionalne

0
46
Onlajn trgovina sigurnija od tradicionalne
Foto: Hona Shop

Obeležava se Svetski dan potrošača. Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija, kaže za RTS da su potrošači zaštićeniji prilikom onlajn prodaje nego u tradicionalnoj trgovini. Naveo je i razloge.

Potrošači širom Evrope izborili su se za pravo na popravku električnih uređaja. Od 1. marta kompanije koje prodaju belu tehniku i televizore obezbeđuju servise i delove da ti uređaji mogu da se poprave do deset godina od kupovine.

Takođe, od marta, na zahtev potrošača, promenjene su i oznake o trošenju struje, tako da će aparati umesto, na primer, A+++, sada nositi oznaku B, a kakva je energetska efikasnost označavaće se i bojama nalepnica, od tamnozelene do crvene, na uređajima koji su najmanje štedljivi. 

Na ove nove propise u Evropi se gleda kao na veliku pobedu potrošača.  

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija, kaže da to jeste velika pobeda potrošača.

“Što se tiče situacije u našoj zemlji, kolege iz Ministarstva energetike će, koliko znam, početi uskoro sa izradom podzakonskih akata kako bi se ono što je urađeno sa energetskom efikasnošću u EU implementiralo kod nas, da bi proizvođači koji su manje-više slični – uvoz robe dolazi iz EU, imali oznake na svojim proizvodima i ovde da se ne prave dodatni troškovi obeležavanja proizvoda u Srbiji”, istakao je Kandić.

“Pratimo i implementiramo direktive i akta iz EU kada je u pitanju zaštita potrošača”, rekao je Kandić. 

O rokovima i primedbama potrošača 

Često se čuje da naši potrošači nisu dovoljno informisani o svojim pravima, a pre bi se reklo da ih prodavci “sluđuju” i da ih upućuju na servis kada im se uređaj pokvari posle nekoliko meseci.

Govoreći u kom roku imaju pravo da traže od trgovca nov proizvod, vraćanje novca ili umanjenje cene, Kandić kaže da je velika paleta proizvoda definisana i uređena da potrošač može u roku od osam dana da iskaže reklamaciju, a trgovac nakon toga ima rok od 15 dana da mu pisano odgovori da li je reklamacija osnovana ili nije, odnosno 30 dana ako je reč o specifičnim tehničkim proizvodima.

Ukoliko je primedba osnovana, potrošač ima pravo na zamenu robe ili povraćaj novca, a ako je odgovor negativan ima instrumente da se požali nadležnom ministarstvu, tržišnoj inspekciji, Sektoru za zaštitu potrošača, udruženjima za zaštitu potrošača koja posreduju u rešavanju sporova. 

Dan potrošača ima glavnu temu

Kandić kaže da se centralna tema ove godine sama pronašla. “U toku prošle godine imali smo ekspanziju e-trgovine kao nuspojavu u okviru kovid krize, gde se veliki deo trgovine prebacio na onlajn, potrošači su shvatili da može takva kupovina biti bezbednija i nekad jeftinija, a prodavci su pronašli kanal gde mogu da plasiraju svoje proizvode i budu konkurentniji na tržištu”, istakao je Kandić.

Državni sekretar je rekao da je e-trgovina dosta povećana iako je i tradicionalna trgovina rasla četiri odsto prošle godine i nastavila je da raste i u januaru.

“E-trgovina je doživela bum tokom prošle godine, od sedam miliona transakcija u 2019. godini došli smo do 14 miliona onlajn transakcija, kada je u pitanju promet na takav način, on je porastao sa 17,5 milijardi na više od 30 milijardi dinara”, istakao je Kandić.

Za razliku od prethodnih godina, kada su odeća i tehnički uređaji bili najviše poručivani preko interneta, u kovid godini je i zbog toga što je u određenim fazama bio ograničen rad trgovinskih objekata, zabeleženo veliko povećanje prodaje hrane – 200 odsto, a 100 odsto odeća, obuća i slična roba i 50 odsto tehnički uređaji. 

Da li su naši potrošači dovoljno zaštićeni

Prema njegovim rečima, potrošači su što se tiče onlajn trgovine zaštićeniji nego kada je u pitanju tradicionalna trgovina.

“Svaki onlajn naručeni proizvod potrošač ima pravo da vrati 14 dana od momenta kada je uručen, bez obzira na to da li mu odgovara ili ne, ne mora da objašnjava razlog trgovcu, samo ga obavesti pisanim putem”, pojasnio je Kandić.

Trgovac ima zadatak da u narednih 14 dana vrati novac potrošaču, izuzeti su iz zakonskog pravila neki proizvodi, recimo ako se naruči haljina po meri, kao i prehrambeni proizvodi koji su kvarljivi ili neki softver posebno pravljen za računare, usko specijalizovani programi.

Kaže da smo tu potpuno usklađeni sa evropskim standardima.

Klijentela koja se prebacila na internet upoznaje se s tim pravilima i potrošači su sve upućeniji u svoja prava.

Podseća da je 2010. godine, kada su u pitanju prijave Ministarstvu, bilo deset puta manje žalbi nego sada, a 2014. donet je prvi put Zakon o zaštiti potrošača, osnovan je poseban sektor u Ministarstvu, a osnažuju se i potrošačke organizacije da posreduju u rešavanju sporova.

“Kada je u pitanju zaštita potrošača, ne sedimo skrštenih ruku, iako je zakon relativno mlad, dešavaju se promene u Evropi, u toku je izrada nacrta novog Zakona o zaštiti potrošača, unapredićemo ga kroz veća ovlašćenja tržišne inspekcije, koja sada ima mogućnost prekršajnih naloga – do sada su svi sporovi, intervencije tržišne inspekcije morale da dobiju verifikaciju na Prekršajnom sudu, sada ne”, objasnio je Kandić.

Kandić navodi da za trideset vrsta prekršaja trgovaca tržišni inspektor može odmah da izda nalog, trgovac ako u roku od osam dana plati, prepoloviće se kazna, slično kao kod saobraćajnih ili komunalnih prekršaja, utvrđena je i fiksna vrednost kazne koja je, recimo, 50.000 za pravno lice, 30.000 za preduzetnika.  

Tri četvrtine žalbi odnose se na robu

Kaže da se građani žale Ministarstvu, sektoru tržišne inspekcije, organizacijama za zaštitu potrošača, uspostavljena je dinamika i balans gde se ne menja preterano broj žalbi, odnosno vrsta robe na koju se potrošači žale.

Poslednjih godina ustalili smo se, kako navodi, na više od 20.000 prijava, od toga je tri četvrtine za robu, četvrtina za usluge, kada je u pitanju roba – petina za odeću, obuću, sportske rekvizite, deset odsto bela tehnika, osam posto televizori, sedam odsto mobilni telefoni, sve više dolaze do izražaja poslednjih godina.

Žalbe na usluge odnose se na dostupnost interneta, kablovske televizije, električnu energiju. 

Gde su najveće slabosti u zaštiti potrošača

Kandić kaže da su to motivi za izmene zakona – pre svega sporost u rešavanju potrošačkih sporova pri sudovima, može da se otegne, da građani budu nervozni.

“U novom zakonu predvideli smo, ojačali telo za vansudsko rešavanje sporova, sada će biti uključeni i trgovci, povećan je limit robe, vrednost robe koja može biti predmet spora, može biti i skupa roba. Hoćemo da u dijalogu trgovci i potrošači reše sporove, a ako ne reše, jednostavno medijator je licenciran i njegovo mišljenje će biti uvažavano kao mišljenje sudskog veštaka”, rekao je Kandić.

Naslov: Redakcija

Izvor: RTS