petak, 30. sep 2022.
Home Pravo Blog Održan srpski Blockchain Summit

Održan srpski Blockchain Summit

0
Održan srpski Blockchain Summit

U hotelu Zira u Beogradu, 1. 12. 2021. održan je srpski Blockchain Summit.

Organizari ove konferencije su Nikola Korbar i Bogdan Vujović, a Kec grupa i portal Biznis i pravo pružili su podršku organizatorima kao partneri događaja.

Srpski Blockchain Summit predstavlja godišnju konferenciju koja okuplja vodeće kompanije i pojedince iz kripto i blokčejn industrije, investitore, entuzijaste, IT profesionalce, pravnike i državne zvaničnike iz Srbije i inostranstva. U okviru konferencije detaljno se obrađuje i diskutuje o pravnim aspektima kriptovaluta, blokčejn tehnologije i tokenizacije.

Tematski su obrađene 4 celine:

Kriptovalute; Blokčejn za biznis; Pravna regulativa i državne institucije; Startapovi.

Tim portala Biznis i pravo prenosi vam deo izlaganja govornika na ovogodišnjoj konferenciji.

Bogdan Vujović, master pravnik i ekonomista, kroz pravno savetovanje i organizovanje događaja realizuje posvećenost digitatalnoj imovini i blokčejnu. Njegova ideja za budućnost je kreiranje Master programa o digitalnoj imovini. Iz iskustva ističe da je ljudima danas lakše prićati na ovu temu, jer je već postala opštepoznata, i usled sve opšte digitalizacije većina ljudi postaje zainteresovana za digitalnu imovinu.

Na pitanje koje izmene bi uneo u Zakon o digitalnoj imovini, Bogdan ističe:

,,Sviđa mi se i ideja da u nekom periodu porez na digitalnu imovinu bude nula, jer je sigurno da Srbija u narednih nekoliko godina neće prikupiti ogromne količine novca od poreza na digitalne imovinu, ali može privući velike investitore i bogate i uticajne pojedince koji bi u našu zemlju pored kapitala uneli i svoje znanje i osnovali firme i zaposlili naše ljude.” Kada sve sumiram, mislim da bi nam dobrodošla bolja poreska regulativa i “raširene ruke” finansijskim instutucijama pod nadzorom Narodne Banke Srbije.”

Bogdan nam je najavio i njegovu knjigu o digitanoj imovini koju će biti napisana na osnovu prikupljenih znanja do kojih je došao istraživanjima u prethodnom periodu, a sa ciljem da budućim generacijama olakša informisanje o ovoj temi.

Uroš Preočanin, direktor sektora za poresko savetovanje u BDO Srbija, digitalnom imovinom se bavi poslednjih par godina, a sve je proisteklo zbog velikog broja zahteva klijenata za savetovanje na ovu temu.

,,Cilj naše kompanije i moj lični cilj jeste da damo naš doprinos daljem razvoju poreskog pravnog okvira u Srbiji po pitanju oporezivanja digitalne imovine, jer postoji mnogo otvorenih pitanja i stvari koje situaciju u našoj zemlji čine pravno nesigurnom kada je u pitanju prenos digitalne imovine. Ali smo do sada, recimo, imali dve uspešne realizacije koje se ogledaju u izmeni zakona.”

Uroš smatra da je potrebno da zakonodavac bliže uredi okvir šta će sve biti prihvatljivo kao relevantan dokaz vezano za sticanje i prodaju digitalne imovine kada se trgovanje radi van okvira menjačnica u Srbiji, dakle kada se to trgovanje vrši preko nekih inostranih platformi ili menjačnica.

Uroš dalje ističe da je veliki izazov na pravi način preneti i objasniti drugima znanja iz ove oblasti, a radi sigurnosti obveznika u ovoj industriji. Još uvek je mali broj ljudi koji se bave ovom temom, ali se to može poboljšati organizovanje radionica i događaja na temu digitalne imovine.

Kada novac prestaje da važi kao papirna novčanica? pitali smo Uroša.

,,To je pitanje od milion dolara, ali recimo u Americi se sada papirni novac ne koristi toliko, jer im je ceo sistem takav da se sve plaća karticom. Ono što može da se desi u budućnosti jeste da papirni novac prestane da se koristi, da za njega u platnom prometu neće biti mesta.”

Kristina Stanković pokušala je da nam blokčejn približi kao kripto-entuzijasta i advokat.

Blokčejn mreža se ogleda u tome da kada stavite svoj pametni ugovor na mrežu i kada je stavite na računar koji je umrežen, taj računar će komunicirati sa susednim čvorištrima sa kojima je on povezan, a svaki naredni kompijuter će komunicirati sa svojim čvorištem na taj način će pametni program/ugovor biti zastupljen na celoj mreži, to se dešava u milisekundama.

Ono što nam je Kristina navela kao zanimljivo jeste da postoji jedan tim čvorišta koja su potpuna jer na svom disku sadrže sve kopije transakcije ikada obajvljene, i ta ćvorišta međusobno komuniciraju.

Pitali smo Kristinu da nam bliže objasni, šta je to Security token?

,,Security token je relativno nova vrsta tokena, on je poseban jer ima sposobnost da postoji u realnom svetu. Takođe dozvoljava da vi birati koće biti vaši kupci, time se ograđujete od prevara i možete da birati sigurne kupce, što sa sobom nosi pravnu sigurnost. Sastoji se od tri protokola, jedan je značajan jer seprilikom iniciranja transakcije povezuje odmah sa registrom. Onog trenutka kada inicirati transakciju vi odmah inicirate i rad registra.”

Kristina smatra da imamo dobru polaznu osnovu i da treba uložiti dodatnim napor da pratimo razvoj na digitalnom tržištu i da formiramo jedan dobar registar i pozdravlja rad našeg zakonodavca jer smatra da je donošenje zakona u ovoj regulativi veliki pomak.

Žarko Ptiček nam je rajasnio razliku između bestelesne stvari i digitalne imovine.

Digitalna imovina je definisana samim Zakonom o digitalnoj imovini, a bestelesna stvar je način podele stvari. Postoje stvari koje možemo da dodirnemo i koje ne možemo, one koje ne može dodirnuti nazivamo bestelesnim stvarima. Bestelesna stvar bi se onda definisala kao sve ono što liči na podatak, a ima funkciju stvari.

Specifični oblici digitalne imovine su token i virtuelna valuta.

Virtuelna valuta služi za razmenu između valuta, a token je nešto što vam daje pravo na neku robu ili uslugu.

Koje su prednosti, a koje mane prinudne naplate?

Prva prednost prinudne naplate ogleda se u tome što je ona sada moguća, jer do donošenja Zakona o digitalnoj imovini nije postojala mogućnost da se nad digitalnom imovini sprovede postupak izvršenja, odnosno prinudne naplate. To nas opet dovodi do problema, jer nas Zakon o digitalnoj imovini upućuje na Zakon i izvšenju i obezbeđenju, a odredaba koje se odnose na specifičnu primenu nema.

Kao problem, naš sagovornik, navodi i više vrsta sprovođenja postupka naplate, pa se postavlja pitanje koji treba primeniti.

Na koji način bi se vršio popis digitalne imovine?

Zakon već daje odgovor, procenu vrše procenitelji određene struke. Procena se vrši jednostavno, zato što sam zakon definiše da se procena vrši u odnosu na tržišnu vrednost u mestu procene i u vreme same procene.

Ukoliko se gleda vrednost nekog koina, potrebno je da odete u menjačnicu, zatim se pogleda na berzu pa se pogleda koja je vrednost te digitalne imovine.

Žarko takođe ističe da samo izvršenje procene nije komplikovano.

,,Ono za šta se ja zalažem kada je u pitanju digitalna imovina je znanje mojih učesnika, jer smatram da ne bi trebalo da nas neznanje onemoućava u korišćenju nečega što nam stoji na raspolaganju, i zato je moja uloga da se razbiju neke tabu teme, da se sagledaju konkretne mogućnosti i da se pokaže da to može da se sprovede…” za sam kraj nam je poručio Žarko Ptiček.

Nadamo se da su nas naš sagovornici zainteresovali da se zainteresujete za digitalnu imovinu, za koju sve više stručnjaka smatra da je budućnost.

Tekst: Redakcija, Biznis i pravo