U Ministarstvu za zaštitu životne sredine juče je održan dugo sastanak predstavnika Ministarstva i udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ na temu eko-takse.
Za naš portal Mia Amon iz Zaštitnika privrednika i preduzetnika navodi da su pokrenuli inicijativu jer smatraju da je u pitanju još jedan parafiskalni namet. Uredba ne definiše kriterijume zagađenja, pravi paušalnu i nedefinisanim podelu po šifri delatnosti i veličini preduzeća, a po Zakonu o budžetskom sistemu ukinuta je obaveza namenskog trošenja nego novac ide u opšti budžet.
Predstavnici zastitnika su na sastanku izneli svoje zahteve:
– ukidanje Uredbe u sadašnjem obliku
– redefinisanje Uredbe po jasnim kriterijumima u saradnji sa privrednicima i ekološkim udruženjima namenski karakter, a ne da sredstva idu u opšti budžet
– nezavisan nadzor projekata i trošenja sredstava od strane ekoloških organizacija
”Ekološka udruženja su još ranijih godina predlagala osnivanje zelenih saveta pri lokalnim samoupravama. Treba nastaviti u tom pravcu i obezbediti nezavisan mehanizam koji bi vodio računa da su projekti adekvatni, da se ne nameštaju za određene izvođače i da se ne preplaćuju”, navodi Mia Amon iz Zaštitnika preduzetnika i privrednika.
Predstavnici Zaštitnika takodje su izneli zamerke na trenutni sistem naplate eko-takse i predali predstavnicima Ministarstva inicijativu podnetu Ustavnom sudu radi poništaja uredbe o eko-taksi. Od Ministarstva je traženo da se naplata eko-takse po sadašnjem sistemu obustavi. Predstavnicima Ministarstva je ukazano da je naplata eko-takse stupila na snagu u trenutku kada su preduzetnici i privrednici već iscrpljeni efektima pandemije Covid-19. Sa druge strane, ovaj dodatni namet privrednici ne smatraju pravednim, jer se njime privreda opterećuje bez dovoljno jasnog i izdiferenciranog kriterijuma uticaja delatnosti na životnu sredinu, samo na osnovu formalno prijavljene delatnosti, veličine firme i godišnjeg prometa.
Postoje apsurdne situacije gde eko-taksu moraju da plate i delatnosti za koje je teško zamisliti da imaju bilo kakav uticaj na životnu sredinu. Predstavnicima Ministarstva je ukazano na ranije objavljene slučajeve gde su ekološki fondovi korišćeni nenamenski, kao i na činjenicu da privrednici ne vide jasnu vezu između novca koji se plaća na ime eko-takse i bilo kakvih ekoloških projekata koje država sprovodi, navode iz Zaštitnika.
Zbog svega toga, udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ smatra da u sadašnjem obliku eko-taksa predstavlja samo dodatni parafiskalni namet uveliko iscrpljenoj privredi. Ministarstvo je jasno odbilo da se naplata eko-takse u sadašnjem obliku obustavi, ali je izrazilo načelnu spremnost da razmotri predloge o pravičnijoj naplati eko-takse. Predstavnici Ministarstva su na sastanku bili fokusirani na iznošenje podataka o raznim ekološkim inicijativama koje država navodno sprovodi ili planira da sprovede. Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ stoga smatra da je potrebno da preduzetnici i privrednici pojačaju pritisak na državu kako bi bili dovoljno ozbiljno shvaćeni i kako bi interesi privrednika koji svojim novcem državu finansiraju bili postavljeni kao prioritet državnim organima.
