NALED: Samo na republičkom nivou 1.189 neporeskih nameta

0
31
NALED: Samo na republičkom nivou 1.189 neporeskih nameta
Foto: BIRN

Privreda Srbije je izdvojila gotovo 148 milijardi dinara tokom 2019. godine za dvadeset najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja “Regulatorni indeks Srbije”. Cilj NALED-a je da se uskoro predstavi javni elektronski registar neporeskih nameta koji bi bio koristan i za privredu i za građane.

NALED je saopštio da je taj iznos od skoro 148 milijardi dinara dvostruko veći u odnosu na 2016. godinu i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde. Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7 odsto), ističe  NALED.

Gradovi i opštine prihodovali su na ime tih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4 odsto), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara.

Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj.

“Samo na republičkom nivou postoji 1.189 neporeskih nameta, koje su popisali KPMG i NALED u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda, koji podržava USAID.

Kada se tome doda i veliki broj nameta koje propisuju lokalne samouprave, pokrajina, javna preduzeća i agencije, jasno je da građani i privreda ne mogu da razumeju šta sve moraju da plaćaju, osim ako im to ne prikažemo na jednostavan način i na jednom mestu, u okviru javnog elektronskog registra neporeskih nameta”, kaže partner u kompaniji KPMG i potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u Igor Lončarević.

Uvesti javni elektronski registar 

Cilj je, dodaje Lončarević, da se Ministarstvu finansija uskoro predstavi model takvog registra i pokaže šta su njegove prednosti.

“Počećemo s registrom republičkih i lokalnih administrativnih taksi, a naknadno ćemo dodati naknade i druge neporeske namete”, dodao je on.

S obzirom na to da su republičke administrativne takse sistematizovane u okviru zakona, prva verzija registra pomogla bi sistematizaciji lokalnih taksi koje je sada moguće pronaći samo u pojedinačnim odlukama lokalnih samouprava.

U okviru registra, korisnici bi takse mogli da pretražuju po više osnova – zakonu i podzakonskom aktu kojim je uveden, organu koji je nadležan za naplatu, osnovici i iznosu nameta, roku za plaćanje i drugim važnim elementima.

To bi značajno olakšalo pronalaženje nameta i iznosa koji su obavezni da plate, kao i uplatnog računa.

Registar bi uz to trebalo da ima konstitutivno dejstvo i onemogući uvođenje i naplatu nameta koji nisu registrovani.

Za organe koji žele da registruju novi namet, postojala bi procedura upisa, a finalno odobrenje davalo bi Ministarstvo finansija. U perspektivi, država bi mogla da omogući i da se kroz registar namet plati elektronskim putem, kažu u NALED-u.

Najviše naplaćena upotreba državnog puta

Kada je reč o dvadeset najizdašnijih neporeskih nameta, najviše novca naplaćeno je za posebnu naknadu za upotrebu državnog puta (26,1 milijarda dinara).

Slede naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa sa po 14,9 milijardi dinara.

Na četvrtom mestu su republičke administrativne takse (9,2 milijardi), a na petom naknade za priređivanje igara na sreću (8,4 milijardi).

U vrhu po visini naplaćenih sredstava su i naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora, vode, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i prirodnih dobara, zaštitu životne sredine, sredstva od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, sudske takse i drugo.

Projekat za reformu neporeskih prihoda sprovodi se sa ciljem unapređenja transparentnosti i predvidivosti neporeskih dažbina, uključujući sve vrste naknada, taksi i ostalih neporeskih nameta koje plaćaju privreda i građani, kroz formiranje sveobuhvatnog javnog Registra neporeskih i parafiskalnih nameta.

Realizuju ga Partenr Solušns (Partner Solutions), KPMG, NALED i Institut “Mihajlo Pupin”, a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: RTS