Mogu li zbivanja na Vol stritu da utiču na finansijsko tržište u Srbiji

0
127
Mogu li zbivanja na Vol stritu da utiču na finansijsko tržište u Srbiji
Foto: TVSA.BA

Veliki investitori očekivali su da cene akcija određenih kompanija padnu, na čemu bi, trgujući na berzi, zaradili. Mali investitori – “obični” ljudi organizovano su se upustili u trgovanje na Vol stritu akcijama tih istih kompanija i tako im podigli cenu, čime su velike igrače oterali u ogromne finansijske gubitke. Poznato je da su dometi berzanskih zbivanja na američkom finansijskom tržištu globalni. Mogu li “uzdrmati” i domaće?

Aktuelna situacija na Vol stritu, po mišljenju Nenada Gujaničića, berzanskog analitičara, neće ostaviti posledice po domaće finansijsko tržište.

„Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na Volstritu, posledice po domaće finansijsko tržište ne postoje. Domaća berza je izuzetno nerazvijena, ne postoji masovnost učesnika na tržištu, niti postoji lepeza finansijskih instrumenata koji se trenutno koriste u velikom sukobu pojedinačnih investitora organizovanih preko društvenih mreža i velikih investicionih fondova. Jedino prelivanje koje postoji odnosi se na domaće investitore koji su učestvovali u trgovanju ovim akcijama i na berzanske posrednike koji su zbog toga imali veći obim posla“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker brokersko-dilerskog društva „Momentum Securities“.

Veliki investitori su „šortovali“ akcije – pozajmili ih, zatim prodali po jednoj ceni (višoj), očekujući da će ona u budućnosti da padne, kada bi ih otkupili po nižoj ceni i vratili, a na razlici zaradili.

„Shortsale“ (prodaja akcija na prazno) je tehnika trgovanja kojom se investitori klade na pad cene akcija i to tako što ciljanu akciju ne poseduju već je pozajme od svog brokera (investicione banke) sa idejom da je kupe po nižoj ceni, potom vrate svom brokeru i time zarade na razlici u ceni“, navodi Gujaničić.

Kako objašnjava – ukoliko je ta prognoza loša, pa dođe do rasta cene akcije, investitor mora da zatvori ovu poziciju kupovinom na tržištu po višoj ceni i time pravi gubitak.

„Što brže raste cena akcije investitor koji ju je ‘šortovao’ trpi sve veće gubitke pa često žuri da zatvori poziciju dodatno gurajući cenu na tržištu (mora akciju da kupi na samoj berzi podstičući tražnju).  U aktuelnoj priči na Vol stritu, gomila pojedinačnih investitora je ‘napala ‘akcije gde fondovi imaju izražene ‘šort ‘ pozicije, što je dovelo do snažnog rasta ovih akcija jer su mnogi od tih igrača (fondova) požurili da zatvore poziciju pošto je rast bio veoma jak. To je u veoma kratkom roku podiglo vrednost akcija nekoliko puta što je fenomen koji se zaista retko viđa“, objašnjava Gujaničić.

Hoće li propasti fondovi

Gujaničić ocenjuje da je mala verovatnoća da će propasti fondovi koji su uvučeni u ovu igru, pod uslovom da njihova “šort” pozicija nije ekstremno velika.

„Ono što je bitno napomenuti jeste da gubitak prilikom ‘šortovanja’ može da bude ekstremno veliki za razliku od klasične kupovine akcija gde možete da izgubite samo onoliko koliko ste uložili. Kod ‘šortovanja’, ukoliko odmah ne zatvorite poziciju kada akcija počne da raste, gubitak može da bude nekoliko puta veći od incijalnog ulaganja, srazmerno skoku cene akcije. Fondovi su u većini slučajeva zarađivali prilikom ‘šortovanja’, pa će nakon ovih dešavanja biti mnogo oprezniji u posezanju za ovom investicionom strategijom“, ocenjuje Gujaničić.

Da li će zaraditi mali investitori

Racionalni investitori koji su ušli u ovu priču, kaže, imaju jasan motiv.

„Njihova ideja je da će fondovi morati da zatvore ‘šort’ poziciju i da će im prodati svoje akcije uz zaradu od nekoliko stotina procenata. Naravno, jasno je da će ovakav posao napraviti samo oni najiskusniji, dok će biti dosta pojedinačnih investitora koji će uskočiti u igru na vrhu piramide  i veoma dugo trpeti gubitke na ovom poslu“, navodi on.

Šta to znači za kompanije

Za same kompanije, čijim se akcijama trguje, prema rečima Nenada Gujaničića, prilično je loše da imaju veliku fluktuaciju u ceni akcija, pa čak i kada idu naviše,  jer je očigledno da je u njihovoj osnovi špekulacija.

„Dugoročno, ovakve kompanije će platiti cenu time što će im biti ograničena mogućnost u prikupljanju kapitala jer će biti teže investitore ubediti da kupuju akcije ove firme po nekoj xy ceni kada kompanija reši da finansira neki novi projekat. Dakle, biće znatno otežano finansiranje ovih kompanija, što je osnovna svrha neke kompanije da se pojavi na berzi“, zaključuje Gujaničić.

Šta može da bude

Aleksander Segedi, poreski savetnik, međutim, očekuje da će ovako veliki događaj daleko odjeknuti i da će uticaj biti globalan.

On podseća da veliki fondovi uvek u svom portfoliju sadrže novac manjih fondova, među kojima su i investicioni fondovi banaka.

„Razvoj situacije je još uvek dosta neizvestan, ali je moguće da ukoliko dođe do propasti jednog ili više hedž fondova – da se šteta kolateralno prenese i na banke koje posluju na domaćem tržištu, ako nikako drugačije – a onda kroz vrednost Euribora. To za sobom direktno povlači i cenu kredita na domaćem tržištu, što, opet, može da utiče i na cenu sirovina, a i na cenu usluga, i time će, u stvari, uticati na globalnu ekonomiju, koje smo i mi deo“, navodi Segedi.

Izvor: N1