Međunarodni monetarni fond (MMF) najavio je modernizaciju mehanizma ekonomskog nadzora uključivanjem rizika povezanih s klimatskim promenama, nejednakošću i razvojem digitalnih tehnologija.

– Cilj nam je da naš nadzor – naša ekonomska analiza i procena – bolje odražava aktuelno stanje, da bude više fokusiran na određene teme, da obuhvata više informacija. Ukratko, da se modernizuje, objasnio je glasnogovornik MMF Džeri Rajs.

Promene bi trebalo da poboljšaju kvalitet i obuhvat nadzora kako bi se članicama MMF-a pomoglo da se lakše snađu u nadolazećim izazovima i postignu otporan rast i makroekonomsku stabilnost, napisao je MMF u izveštaju o reviziji mehanizma nadzora, prenosi Seebiz.eu

Kako bi se bolje procenile ekonomske perspektive zemalja, MMF-ove analize trebalo bi da daju prioritet proučavanju rizika i neizvesnosti, sprečavanju i ublažavanju širenja kriza, smatraju.

Uz makrofinansijske činioce, MMF u izveštaju izdvaja i visok nivo nesigurnosti i rizike povezane s digitalnim tehnologijama, uključujući kriptovalute. Upozoravaju i na klimatske promjene, nejednakost, demografiju i višepolarni globalni sistem.

Nadzor bi ubuduće takođe trebalo da cilja na dugoročnu perspektivu kako bi se podsticala ekonomska održivost i usvojio jedinstven pristup podsticanju snažnog i održivog rasta, smatraju u MMF-u. Upozorili su da pandemija covida-19 još uvek koči ekonomsku aktivnost u mnogim delovima sveta i da je produbila nejednakost i povećala nivo javnog duga, što bi moglo ugroziti ekonomsku stabilnost u nekim regionima.

Novi pristup ekonomskom nadzoru skiciran je nakon prve sveobuhvatne revizije od 2014. godine, definišući strateški smer za naredne godine.

Skupine civilnog društva pohvalile su promene koje po njima prvi puta uvažavaju činjenicu da politika povezana s klimatskim promjenama utiče na ekonomske rezultate.

Oxfam i druge skupine upozorili su ipak da nisu dovoljno dalekosežne da se naglase “pogubni učinci rastuće nejednakosti”, klimatske promene i trajna rodna neravnoteža.

Takođe su kritikovali MMF zato što se u reviziji nije u potpunosti konsultovao sa nevladinim organizacijama.

Recourse, grupa usmerena na razvojne finansije, ističe i da je MMF trebao naterati 20 najvećih proizvođača ugljen dioksida da plate za posledice emisija po globalnu održivost.

Analiza otkriva prepreke u upravljanju MMF-om budući da su najveće svetske ekonomije ujedno i najveći MMF-ovi deoničari, istakao je Sargon Nissan iz Recoursea.

Izvor: Vebsajt Blic, 22. 05. 2021.

Naslov: Redakcija