Portal Biznis i pravo odlučio je da priblizi temu medijacije pratiocima, posebno uzevši u obzir da upoznavajući se sa istom, pratioci bi mnogo lakše mogli rešiti svoje trenutne, ili buduće sporene odnose.
Naime, uzevši u obzir naš mentalitet, Srbi važe za narod koji voli da se sudi, metaforično rečeno, za “sve i svašta”, te su sudovi “zatrpani” predmetima, a da često do vođenja istih nije moralo doći. Tačno je da u Srbiji postoji duga tradicija strasnog parničenja, te su mnogi od nas dobri predstavnici nacionalnog bića. Naš mentalitet podrazumeva da se stalno nešto žalimo, tužimo, protestujemo i isterujemo pravdu. Vrlo su često prisutni sporovi izmedju prvih komšija, prijatelja, rodjaka, ortaka, a da je predmet spora male vrednosti, ili pak lako rešiv vansudskim putem, ali inat, dobro poznat razlog pokretanja sudskog postupka u Srbiji, ne retko prouzrokuje dugogodišnje sudske postupke i ogromne sudske troškove, čime obe strane u postupku gube.
Medijacija je alternativa sudskom postupku i predstavlja vansudsko rešavanje sporova, no, nažalost veliki broj ljudi, pogotovo u ruralnim krajevima Srbije ne zna šta je medijacija. Kada im predložite medijaciju, sledi pitanje: Šta? Meditaciija? Da , tako je. Zvuči smešno, ali ne retko ljudi mešaju medijaciju i meditaiju . Ovo se svakako ne odnosi na ljude iz struke i poslovnog sveta, već su upravo ovakva pitanja česta medju onima koji prouzrokuju tzv. „komšijske sporove“.
Iako medijacija u Srbiji živi jos od 2005. godine, upravo nedovoljna informisanost dovodi do ovog pitanja.
Naime, u svetu je već ustaljena praksa da se sporni odnosi rešavaju nekom od alternativnih tehnika rešavanja sporova, poput medijacije, a koja predstavlja neformalan proces konstruktivnog rešavanja sukoba uz pomoć treće neutralne strane – medijatora, odnosno posrednika. Radi se, dakle, o vansudskom načinu rešavanja sporova, koji u mnogome olakšava rešavanje spornog odnosa, dveju ili više strana, posebno uzevši u obzir da se sam postupak medijacije mora okončati u zakonskom roku od 60 dana, da je jeftiniji, efikasniji, poverljiv i dobrovoljan postupak, u kome se posebno vodi računa o ravnopravnosti strana.
Konflikt je sukob mišljenja, stavova, želja ili interesa između dve ili više strana, koje imaju, ili misle da imaju nepomirjive ciljeve. Kako smo već napomenuli, veliki broj tih sukoba može se rešiti van suda, odnosno, uz pomoć medijacije.
Ukoliko u rešavanju svog spora sukobljene strane uključe medijatora, kao treću neitralnu stranu, on preuzima rukovođenje konfliktom i posreduje u pregovorima da se pronađe konstruktivno rešenje.
Medijator, treba napomenuti, ne donosi odluku i rešenja, već samo posreduje u tome da obe strane pronađu rešenje koje je “na sredini”, odnosno da obe strane budu zadovoljne, za razliku od suđenja nakon kojeg je jedna strana sigurno uvek nezadovoljna. Medijator, dakle, prosuđuje, a ne presuđuje.
Stoga, medijacija je jedan vid alternativnog rešavanja spora, i sam postupak medijacije se odvija van suda. Za razliku od sudskog postupka, u postupku medijacije se ne utvrđuje se koja je strana u pravu, a koja nije.
Autor : Nina Kostić