Konkurencija i pravo

0
104
Konkurencija i pravo

Konkurencija, kao utakmica tržišnih subjekata, je u zdravoj ekonomiji dobra i poželjna kako za privrednike, tako i za potrošače. Međutim, privrednici željni ostvarenja što većeg profita, često pokušavaju da eliminišu konkurenciju. Glavni pokretač privrede, a to je motiv „gladi“ za zaradom, nagoni privrednike da naruše, na razne načine, konkurenciju na tržištu. Iz tog razloga donose se propisi radi zaštite konkurencije, a radi sprečavanja negativnih posledica kršenja iste, koji se mogu odraziti i horizontalno i vertikalno. Dakle, kako prema privrednicima međusobno, tako i prema potrošačima.

Od 2009 godine u Srbiji važe propisi koji se odnose na zaštitu konkurencije. Neki od njih su:

– Zakon o zaštiti konkurencije

– Uredba o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere zaštite
konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima plaćanja i uslovima za određivanje tih mera

– Uredba o kriterijumima za određivanje relevantnog tržišta

– Uredba o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma od zabrane

– Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije

Na osnovu Zakona o zaštiti konnkurencije, Vlada RS donela je mnogo uredbi. Pored ovde nabrojanih uredbi, postoje i druge, ali ih ovde nećemo navoditi.

Iako je od donošenja Zakona o zaštiti konkurencije, kao i osnivanja posebnog tela za zaštitu konkurencije , prošlo 11 godina, te se ovi propisi u formalnom smislu više ne mogu označiti atributom „novi“, idalje se privrednici ne snalaze u postavljenom pravnom okviru. Ovaj problem se posebno ističe, ako se ima u vidu činjenica da je u toku izrada novog, detaljnijeg i značajno obimnijeg Zakona o zaštiti konkurencije u odnosu na trenutno važeći zakon, a što je posledica harmonizacije prava Srbije i prava EU.

Korišćenjem svojih širokih ovlašćenja Komisija za zaštitu konkurencije, iziče novčane kazne velikom broju učesnika na tržištu, iako ta informacija često nije prisutna u sredstvima javnog informisanja, kako zbog nezainteresovanosti mnogih, tako i zbog ne pridavanju značaja ovom pitanju. Najteže povrede konkurencije su predviđene Krivičnik zakonikom RS ( npr. čaln 229 KZ).
Kako je Srbija i njena privreda od 2000. godine ušla u tranziciju i „socijalističke“ u „kapitalističku“ jasno je da pitanje konkurencije postaje sve važnije. S druge, isto tako je jasno, da u današnjoj konstelaciji događaja i problemima koji postoje u privredama u tranziciji, da se pitanju konkurencije ne posvećuje davoljno pažnje. Upravo zbog toga privrednici često dolaze u situaciju da krše propise o konkurenciji, a da toga nisu ni svesni. Šta je uzrok toga? Pre svega neznanje, neobaveštnost,
nespemnost za promene i prilagođavanje novim pravilima igre, nemar i to ne samo privrednika, već i pravnika, a posebno ako se ima u vidu da do pre nekoliko godina nije ni postojao predmet pravo konkurencije na pravnim fakultetima. Kršenju propisa konkurencije doprinose, sa druge strane, nedovoljno razvijeni propisi u Srbiji, koji zavise i od prakse kako Komisije za zaštitu konkurencije RS, tako i prakse Evropske komisije. Posebno treba naglasiti da se srpski propisi i standardi zašitite konkurencije zasnivaju na sandardima potvrđenim u odlukama Evropske komisijie i Suda pravda EU.

Šta se sve smatra povredom konkurencije? Pre svega povreda konkurencije je svaki akt ili radnja učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu da imaju značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Pod povredom konkurencije se smatra zaključivanje kako horizontalnih, tako i vertikalnih restriktivnih sporazuma, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu, koncentracija učesnika na tržištu. Zbog ekonomičnosti teksta, detaljno definisanje ovih povreda konkurencije se može videti u zakonu na ovom linku: www.paragraf.rs

Koliko zloupotreba dominantnog položaja može uticati na druge učesnike na tržištu na primeru pokazuje predmet INTER TURS PLUS. Ovo privredno društvo je Komisija kaznila zbog povećanja cene peronijzacije (prijema i otpreme autobusa na autobuskoj stanici). Povećanje te cene je nateralo druge učesnike na tržištu da povećaju svoje cene prevoza, smanje odlaske na određene destinacije i reogranizuju svoje rasporede vožnje, što je izazvalo značajne troškove i za druge privrednike i za potrošače. Cela odluka komisije se može pročitati na linku: www.kzk.gov.rs

Sve odluke Komisije se objavljuju na sajtu: www.kzk.org.rs.

Autor: Uroš Vranac