Mukotrpan rad, svaki dan po ceo dan, i velika ulaganja stoje iza slatke zarade proizvođača ruža u Srbiji. Samo vrhunski kvalitet donosi zaradu, a za to je potrebno znanje, kojeg nema u našoj zemlji da bi ruže bile kao u Holandiji, i državni podsticaji.

– Žalim za svakim dinarom koji sam dao inženjerima za zaštitu bilja – kaže jedan od većih proizvođača ruža za bukete Igor Vorgić iz Čoke, čiji se ružičnjak nalazi na potesu između Ostojićeva i Sanada.

Igor pripada trećoj generaciji u porodici koja se bavi proizvodnjom ruža za bukete. Sada se u proizvodnji oslanja isključivo na holandske stručnjake, jer domaći, kako kaže, nemaju potrebno znanje, pa uputstva i savete preko skajpa dobija od Holanđana i iz njihove literature, što za domaće prilike nije nimalo jeftino, piše novosadski Dnevnik.

Samo vrhunski kvalitet donosi zaradu i samo takve ruže odmah nađu kupce – kaže Igor Vorgić, navodeći da se na 1.000 m2 pod ružama može zaraditi 15.000 do 20.000 evra, ali da u startu za to treba uložiti 40.000 evra. Vorgići kažu da 70 odsto proizvodnje prodaju po cvećarama u Vojvodini i deo u Beogradu, da sadnice kupuju u Holandiji, deo i sami proizvedu.

Vorgići ne pripadaju malim proizvođačima, jer imaju više od 8.000 m2 ružičnjaka, pa oni a ni drugi s tim obimom proizvodnje nemaju prava na subvencije od države. Zbog vremenskih prilika, dugih suša i visokih dnevnih temepratura, kaže da je nemoguće ovo cveće držati na otvorenom prostoru, već samo u plastenicima i staklenicima, i to malo čvršćim, jer zbog ćudi klime postoji opasnosti da ih nevreme sruši, što se Vorgićima i dogodilo 2017.godine.

– Imam 5.000 m2 ruža na otvorenom i 3.200 m2 u plastenicima, ali svake godine smanjujem površine na otvorenom prostoru podizanjem novih plastenika i staklenika zbog sigurnije proizvodnje – kaže Igor Vorgić.

Po njegovim rečima, prošla godina je bila loša za cvećare koji su gajili rezano cveće, jer nije bilo proslava.

– Više od 70 odsto ruža sam bacio, jer nije imao ko da ih kupi. Nije bilo svadbi, krštenja, rođendana, ni unutrašnjeg dekorisanja prostora – ističe Igor Vorgić, koji sada sa velikom neizveznošću dočekuje novu sezonu pošto epidemija koronavirusa ne jenjava.

– Sezona počinje krajem aprila, ali smo u strahu šta sledi u narednom periodu. Bojimo se da se godina ne ponovi, pa ni veći, a ni manji cvećari nećemo uspeti da se održimo.

Proizvodnja sadnica ruža

Za razliku od porodice Vorgić, Milosavljevići iz Sente se bave proizvodnjom sadnica ruža, za koje treba tri godine dok ne stignu do kupaca.

– Radimo rasad sadnica na podlozi divlje ruže – kaže Dejan Milosavljević, u poslu već 20 godina.

– Imamo više od stotinu sorti ruža. Godišnje proizvedeno oko 70.000 sadnica i oko 5.000 stabala ruža. Većinu proizvodnje prodamo na domaćem tržištu, a deo preko posrednika stigne i do ruskog tržišta – navodi Dejan Milosavljević.

Sagovornici ukazuju na to da im nedostaju podsticaji od države pošto na njih imaju prava da konkurišu drugi, koji se kao i oni bave sadnim materijalom.

– Proizvođači sadnog materijala dobijaju podsticaje, ali potpora nije predviđena i za ruže, što nije uredu – kaže Igor Šalamon iz Maradika, takođe proizvođač ruža za bukete sa dugim stažom pune dve decenije.

– Treba mi magacin ili hladnjača, gde bih mogao da držim ruže tokom zime i u februaru prodajem na inotržište, ali ne znam kako da samostalno iznesem investiciju. Sada deo asortimana prodajem u Belorusiju, a deo od te količine ode i u Rusku federaciju.

Srbija je najviše cveća izvozila u Evropsku uniju, 51 odsto ukupnog izvoza, zatim u Rusiju, Belorusiju i Kanzas. Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović, izjavio je nedavno da je resorno Ministarstvo poljoprivrede, na predlog članica Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PКS, usvojilo nekoliko inicijativa koje se odnose na subvencionisanje proizvodnje ruža i regulisanje statusa proizvođača cveća. To bi, po njegovim rečima, trebalo da doprinese bržem razvoju ove grane privrede i većoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

Najbolje u Srbiji i Francuskoj

Srbija je prošle godine izvezla ruža u vrednosti 2,5 miliona evra, a prema ocenama evropskih stručnjaka, naša zemlja i jug Francuske najbolja su podneblja za gajenje ove vrste cveća. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020. godini dostigla je 19,4 miliona evra. U svet smo izvezli 4,2 miliona ili 2,7 tona, a uvezli smo cveća i ukrasnog bilja za nešto više od 15 miliona evra ili 6,7 tona.

Naslov: Redakcija

Izvor: Novosti