ponedeljak, 8. apr 2024.
Home Pravo Pravne vesti Koliko pravosuđu u Srbiji nedostaje sudija?

Koliko pravosuđu u Srbiji nedostaje sudija?

0
Koliko pravosuđu u Srbiji nedostaje sudija?

Najveći priliv predmeta po sudiji ima Viši sud u Beogradu, a najmanji Viši sud u Negotinu. – Efikasnost obavljanja sudijske funkcije, naročito u pogledu izrade nacrta odluka, dodatno je umanjio i nedovoljan broj sudijskih pomoćnika.

Godišnji izveštaj rada sudova u Srbiji pokazao je da u našoj zemlji ima znatno manje sudija nego što je potrebno, kazala je za „Politiku” Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda. Ona je dodala i da su odlukom Visokog saveta sudstva (VSS) bila određena 3.073 sudijska mesta, od čega je popunjeno 2.720, dok je efektivno postupalo 2.508 sudija.

– Efikasnost obavljanja sudijske funkcije, naročito u pogledu izrade nacrta sudijskih odluka, dodatno je umanjio i nedovoljan broj sudijskih pomoćnika. Smanjen broj zaposlenih u sudovima bio je rezultat višegodišnje zabrane zapošljavanja, uvedene Zakonom o zabrani zapošljavanja u državnim organima – kazala je za naš list predsednica VKS i dodala da je analizom rada osnovih sudova utvrđena razlika u broju primljenih predmeta.

Najveći priliv predmeta, prema njenim rečima, imao je Treći osnovni sud u Beogradu.

– Neki osnovni sudovi su imali enormni priliv predmeta zbog masovnih tužbi koje su građani podnosili protiv banaka, radi naplate troškova obrade kredita. To je na neki način obeležilo i rad VKS, ali i celog pravosuđa. Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Novom Sadu primili su, samo u prošloj godini, preko 200.000 ovakvih tužbi. Da bi rasteretio ove sudove, VKS je oko 90.000 predmeta delegirao drugim sudovima širom Srbije. Nova raspoređenost predmeta dobra je i za advokaturu u manjim mestima jer se ona u njima gasi – navela je Vasovićeva i objasnila da u jednom malom gradu u Srbiji sada rade četiri advokata, a nekada ih je bilo 11.

Godišnji izveštaj rada sudova pokazao je i da je među višim sudovima u Srbiji najveći priliv predmeta po sudiji imao Viši sud u Beogradu i da je time nastavljena tendencija koja je bila karakteristična i prethodnih godina. S druge strane, najmanji priliv predmeta po sudiji zabeležen je u Višem sudu u Negotinu.

– Za razliku od osnovnih i viših sudova, kod apelacionih ne postoji bitna razlika u opterećenosti, već su veoma ujednačeni – kazala je predsednica VKS.

Shodno iznetim podacima, predsednica VKS upozorila je na nejednaku opterećenost sudova u Srbiji, a potom ukazala na nelogičnost da su sudijama plate iste bez obzira na njihovu različitu opterećenost i životne troškove jer se oni razlikuju od grada do grada.

Predsednica VKS naglasila je potrebu za donošenjem novog zakona o parničnom postupku, koji bi sudovima u najnepovoljnijem položaju omogućio da „dišu”.

– Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde i koja je radila na izradi teksta Zakona o parničnom postupku, završila je svoj zadatak u decembru prošle godine i Nacrt zakona predala ministarstvu. Sada je sve na izvršnoj vlasti. S obzirom na to da su članovi radne grupe, između ostalih, bili sudije i advokati, u Nacrtu zakona nalaze se sjajna rešenja u smislu mesne nadležnosti zbog preopterećenosti sudija, s kojom se godinama borimo – kaže za „Politiku” Vasovićeva.

Stari predmeti

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović rekla je da je sudijama poručila da broj starih predmeta mora da bude što manji, zbog čega je imala sastanke sa 66 predsednika osnovnih sudova, 25 viših i sedam predsednika sudova republičkog ranga.

– Rekla sam da je nedopustivo da ima predmeta starijih od deset godina, kao i da ne postoje nerešivi predmeti. Posebno se to odnosi na krivičnu materiju i materiju radnih sporova – rekla je Vasovićeva, navodeći da namerava da do kraja godine poseti još više sudova.

Ona je objasnila da nije veliki broj predmeta starijih od deset godina, ali da je cilj da ih do kraja iduće godine bude zanemarljivo ili ih čak ne bude.

Etički odbor

Visoki savet sudstva krajem prošle godine osnovao je Etički odbor, čiji je zadatak da prati poštovanje odredaba Etičkog kodeksa kojim su utvrđeni etički principi i pravila ponašanja sudija. Etički odbor će ukazivati na ponašanja koja, iako nisu disciplinski prekršaji, nisu primerena sudijama s obzirom na to da se od njih zahteva uzornije ponašanje od svih.

– Poštovanje Etičkog kodeksa vodi vraćanju poverenja javnosti u pravosuđe. On ima svega nekoliko tačaka, ali je u njima sve sadržano – rekla je Jasmina Vasović, predsednica VKS.

Izvor: Vebsajt Politika, 23. 5. 2022.