Solarna ploča od jednog kilovata zauzima 2,5 kvadrata prostora i njeno postavljanje košta oko 1.000 evra. – Godišnje proizvede oko 1.200 kilovat-časova električne energije.
Srbija uskoro dobija Zakon o obnovljivim izvorima od kojeg će, u koordinaciji sa izmenama Zakona o energetskoj efikasnosti, koristi imati građani jer će moći da proizvode i prodaju zelene kilovate i time smanje potrošnju energije u svojim domaćinstvima i račune za struju i grejanje.
– Znači svako će moći da na svoju porodičnu kuću ili svoju zgradu u kojoj živi jedan, pet ili pedeset ljudi stavi solarne panele. I samim tim da smanji troškove na svom računu za električnu energiju – objasnila je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ukoliko, navodi, ne potroše to što proizvedu iz solarnih panela, taj deo energije moći će da ode u mrežu i mogu da imaju uštedu na svom računu. Plan je da naša zemlja do 2050. obezbedi 50 odsto energije iz obnovljivih izvora, čime će znatno smanjiti zagađenje koje je rezultat proizvodnje energije iz uglja i mazuta.
Sve je to lepo, samo niko nije obavestio domaćinstva koliko će ih koštati postavljanje panela. Da li je tehnički izvodljivo da samo jedan ili dva od 60 stanova u zgradi može da postavi za sebe panel. Da li Srbija ima dovoljno sunčanih dana u godini da bi se ta struja nesmetano trošila cene godine i za koje vreme će se onima koji imaju novca da ih stave na krovove, investicija isplatiti.
Ova pitanja su utoliko logičnija ako se zna da u Srbiji većina domaćinstava pogotovo u starim zgradama nema finansijskih mogućnosti ni za zamenu dotrajale stolarije, izolaciju zidova… Naknada za energetsku efikasnost se od prošle godine obračunava i na svaku litru goriva kako bi se obezbedio fond novca za one koji bi da ušuškaju svoje kuće i stanove, jer banke, kako je poznato nisu baš bile darežljive da izađu u susret i daju građanima povoljne kredite.
Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku, objašnjava da postavljanje panela od jednog kilovata zauzima 2,5 kvadrata krovnog prostora i košta oko 1.000 evra. A koliko se njih može postaviti na krov zavisi od toga koliko su veliki.
– Tehnički je izvodljivo staviti panele na krov, a da se struja deli na onoliko stanova koliko je učestvovalo u investiranju. Treba znati da panel od jednog kilovata u Srbiji godišnje proizvede oko 1.200 kilovat-časova električne energije – objašnjava Stojadinović.
On još dodaje da će odnos između kupca i prodavca i „EPS snabdevanja” biti regulisan ugovorom o otkupu struje, samo je pitanje po kojoj će ceni ovo javno preduzeće preuzimati zelenu energiju. Objašnjava da novi predlog Zakona o obnovljivim izvorima energije (OIE) predviđa da EPS ovu struju otkupljuje po ceni kojom će pokrivati svoje troškove proizvodnje, kako ne bi bio na gubitku, plus mrežarina… Osim toga svaki potrošač u Srbiji ima drugačiju cenu struje jer neko mesečno troši u proseku 360 kilovata i stalno je u zelenoj zoni, a neko je u najskupljoj crvenoj zoni. Cela ova priča, dodaje, ima najviše smisla za velike potrošače električne energije.
Upitan da prokomentariše najavljene izmena Zakona o OIE, kao i mogućnost da svako domaćinstvo proizvodi struju pa i da je prodaje trećem licu, prof dr Miloš Banjac, bivši pomoćnik ministra za obnovljive izvore u Ministarstvu energetike, aktivan član Odbora za energetiku SANU kaže, da ova mogućnost nije predviđena novim zakonom o OIE.
– Domaćinstvima u Srbiji najveći snabdevač električne energije je „EPS snabdevanje”, pa prema tome nema govora da fizička lica mogu da je prodaju električnu energiju trećim licima. Svako domaćinstvo ima pravo da bira svog snabdevača i neka domaćinstva već snabdevaju privatni snabdevači. Novi zakon o OIE uvodi pojam „kupac-prodavac” električne energije i tako predviđa da fizička lica struju iz obnovljivih izvora proizvedenu „iza brojila”, isto kao i do sad mogu da koriste za sopstvene potrebe, kao i da viškove proizvedene električne energije mogu da prodaju njihovom snabdevaču – navodi Banjac.
Naš sagovornik naglašava da bi jedino „EPS snabdevanje” mogao da otkupljuje ovako proizvedenu električnu energiju, a po ceni koju on odredi. Udeo EPS-a na tržištu je oko 97 procenata, uprkos činjenici da u Srbiji trenutno posluje više od 70 snabdevača. Upravo je tu reč o pokrivanju ukupne krajnje potrošnje električne energije, koji uključuje industriju i javni sektor, kaže on.
Nažalost, ni ovim zakonom ni Zakonom o energetici nije regulisan odnos između „kupca-prodavca” i snabdevača električnom energijom, pa je tako ostavljena mogućnost „EPS snabdevanju” da uslovljava cenu po kojoj će otkupljivati ovako proizvedene viškove struje. Do sada je ta cena bila takozvana proizvodna cena po kojoj sam EPS proizvodi električnu energiju iz sopstvenih termo i hidroelektrana, bez uračunate cene mrežarine, bez PDV-a, akciza… koja je tako daleko niža od one koju krajnji kupci plaćaju i koja je daleko od stimulativne.
Dakle, ukoliko se ozbiljno ne promeni predlog Zakona o OIE od ovog inače strateški važnog i poželjnog solarnog programa se ništa neće ostvariti. Podsetiću i na slične izjave ministarke iz 2013. godine a u vezi sa izgradnjom mini-hidroelektrana. Miloš Banjac citira i jedini član (59) Zakona o OIE koji reguliše ovu oblast a prema kome krajnji kupac ima pravo da priključi elektranu koja koristi obnovljive izvore energije na unutrašnje električne instalacije svog objekta za potrebe sopstvene potrošnje pri čemu instalisana snaga elektrane ne može biti veća od odobrene snage objekta krajnjeg kupca.
Naslov: Redakcija
Izvor: Politika
