subota, 1. okt 2022.
Home Pravo Blog Koji predmeti su prioritetni pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku?

Koji predmeti su prioritetni pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku?

0
Koji predmeti su prioritetni pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku?

Dužina trajanja sudskih pоstupaka jedan je оd prepоznatljivih prоblema, ne samо srpskоg sudstva.

Nerazumna dužina trajanja pоstupka, pоred neujednačene sudske prakse i оtežanоg izvršenja pravоsnažnih sudskih
оdluka, narušava načelо pravne sigurnоsti, štо nepоsrednо utiče i na pravičnоst sudskоg pоstupka.
U praksi i teоriji čestо se pоstavlja pitanje kоji vremenski periоd predstavlja razumni rоk. Pоstоje mišljenja da je tо rоk оd dve gоdine u parnici, jedna gоdina u krivici, ili tri gоdine u prvоstepenоm pоstupku, dve gоdine u drugоstepenоm pоstupku, jedna gоdina u pоstupku pо vanrednоm pravnоm leku i tоme sličnо.

Šta je razumni rok?
Razumni rok je onaj vremenski period koji je optimalno potreban da se otkloni pravna neizvesnost o postojanju nekog prava
ili obaveze, odnosno da se otkloni sumnja o osnovanosti optužbe protiv nekog lica. Pravna sigurnost je imperativ koji zahteva
da suđenja ne traju duže nego što je optimalno potrebno, upravo radi otklanjanja ove pravne neizvesnosti.

Kroz praksu ESLJP razvijeni su posebni kriterijumi hitnosti u postupanju za određene vrste predmeta, a to su naročito:


1. Radni sporovi (otkaz, prestanak radnog odnosa iz drugih razloga, isplata zarade) i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu;
2. Porodični sporovi (porodični život, odnosi roditelja i dece);
3. Postupci radi naknade štete za žrtve nesreća (saobraćajne
nezgode, druge nesreće);
4. Predmeti koji se odnose na krivične postupke i/ili lica u pritvoru;
5. Predmeti koji se odnose na policijsko nasilje;
6. Predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca.

Uzmimo za primer radne sporove i kroz kratki osvrt na ovu oblast prava upoznajte se sa sudskom praksom.

RADNI SPOROVI I SPOROVI U VEZI SA OSTVARIVANJEM PRAVA NA PENZIJU ILI INVALIDNINU

Prema stanovištu ESLJP, posebna pažnja je potrebna u radnim sporovima.


Protiv Srbije je doneto nekoliko presuda u kojima je ocenjeno da su radni sporovi trajali preterano dugo.


Tako na primer, u predmetu Vilotijević protiv Srbije46, ESLJP podseća da je u radnim sporovima potrebna posebna ažurnost (Ruotolo protiv Italije, 27. februar 1992. godine, stav 17, serija A broj 230 D) i da je ovaj zahtev dodatno pojačan u odnosu na države gde domaće pravo predviđa da se takvi predmeti moraju rešavati posebno hitno (Stevanović protiv Srbije, broj 26642/05, st. 53 i 55, 9. oktobar 2007. godine i Simić protiv Srbije, broj 29908/05, stav 19, 24. novembar 2009. godine).

Najzad, ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može samo po sebi otkriti ozbiljan nedostatak u pravosudnom sistemu tužene države (Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70767/01, stav 51, 6. septembar 2005. godine).
U jednom predmetu protiv Grčke koji se odnosio na mogućnost podnosioca da bude imenovan za ovlašćenog računovođu, ESLJP je utvrdio da je postupak od nešto više od sedam godina doveo do povrede prava podnosioca na suđenje u razumnom roku.

U ovom predmetu postavilo se pitanje da li se može primeni član 6, odnosno da li se radilo o građanskim
pravima i obavezama. S tim u vezi „Sud podseća da je, iako je regulisana upravnim propisima, profesija ovlašćenog računovođe jedna od slobodnih profesija u Grčkoj. “

Usled toga, postupak koji je podnosilac predstavke poveo ne bi li osporio to što ga vlasti nisu imenovale u zvanje ovlašćenog računovođe podrazumevao je određivanje njegovih građanskih prava u smislu člana 6 stav 1 Konvencije (Kenig protiv Nemačke od 28. jula 1978, Series A, br. 27, stav 94). ESLJP naglašava da radni sporovi uporedivi sa sporovima koji se odnose na mogućnosti stupanja u neku slobodnu profesiju, uopšteno gledano, nalažu brzinu u postupanju.


Slično navedenom, i u predmetu Garsija protiv Francuske, ESLJP je smatrao da postupak nije vođen u razumnom roku, posebno imajući u vidu da je nastavak profesionalne karijere podnosioca zavisio od konkretnog postupka.


Prilikom ocene dužine trajanja postupka, ESLJP smatra prioritetnim i tužbe podnete u slučajevima otkaza.

Tako je u jednom starijem predmetu protiv Nemačke, ESLJP primetio da je prošlo više od četiri godine i devmeseci pre nego što je Savezni sud za radne sporove doneo presudu kao sud poslednje instance. Ono što je bilo predmet spora bilo je od velikog značaja za podnosioca – vraćanje na posao ili dobijanje naknade u slučaju raskida ugovora o zaposlenju.

S obzirom na to da se postupak o kome je reč neposredno ticao profesionalne budućnosti podnosioca predstavke,
Sud smatra da je dužina postupka bila takva da nije ispunjen zahtev za „razumnim rokom”.

ESLJP je u jednom predmetu protiv Francuske razmatrao trajanje postupka uzimajući u obzir specifične okolnosti položaja podnosioca koji je bio arhitekta i pokušavao da povrati reputaciju i da ponovo radi za opštinu.
U ovom predmetu ESLJP uočava da je podnosilac bio u izvesnoj meri profesionalno zavisan, kao arhitekta, od opštine Nim. U tom smislu bilo je potrebno da se što pre okonča spor između njega i vlasti koja je direktno mogla da utiče na način na koji će nastaviti da obavlja svoju profesiju.


ESLJP zaključuje da su sudovi koji su razmatrali predmet morali da pokažu posebnu pažnju imajući u vidu činjenicu da je iznos koji je zahtevao podnosilac bio od vitalnog značaja za njega i u vezi sa njegovom profesionalnom aktivnošću.
Posebnu ekspeditivnost u postupanju zahtevaju i sporovi koji se odnose na penzije.

U predmetu Borgese protiv Italije, ESLJP naglašava da je posebna marljivost potrebna u radnim sporovima, što uključuje i sporove koji se odnose na penzije. Ovakav stav ESLJP je zauzeo imajući u vidu da je Italija i sama uvela specijalni postupak u ovoj oblasti, odnosno hitne mere kako bi se ubrzali ovakvi postupci.

A u predmetu koji se odnosio na priznanje prava na invalidninu zbog povrede na radu, ESLJP je smatrao da trajanje postupka od tri godine i tri meseca na jednom nivou odlučivanja predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Izvor: Priručnik Kriterijumi za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku

  • Autori priručnika: Katarina MANOJLOVI -ANDRIĆ, Ljubica MILUTINOVIĆ, Snežana ANDREJEVIĆ, Vanja RODIĆ, Majda KRŠIKAPA,
  • Milan BAJIĆ

O ovoj temi kroz praksu i teoriju na seminaru “Suđenje u razumnom roku” predavaće sudije Ljubica Milutinović, Snežana Andrejević, koje su pored koatorstva priručnika gore pomenutog autorke i Komentara zakona o zaštiti prava na suđenje u razunom roku kao i koautorke Priručnika za obuku sudija o suđenju u razumnom roku, dok je sudija Danijela Dukić predsednik odeljenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Seminar organizuje Kec grupa u hotelu Moskva u Beogradu, 20. maja 2022. u vremenskom periodu od 10.00 do 16.30 časova.

 

Šta sve učesnici seminara dobijaju?

  • 1. Predavanja
    2. Odgovore na pitanja
    3. Nova poznanstva
    4. Kafe pauzu
    5. Vaučer sa 50% popusta za članstvo u loyalty klubu
    6. Ručak
    7. Sertifikat

O celokupnoj agendi i prijavi saznajte preko linka: http://www.kecgrupa.rs/index.php/seminar-sudjenje-u-razumnom-roku/?fbclid=IwAR0AzhrTO9Iac2emQdureVH3u8fihAqpG6CaqyVCa50JzlsDbESqeH3W-Wk