Koja zanimanja najteže dobijaju posao u Srbiji?

0
126
Koja zanimanja najteže dobijaju posao u Srbiji?
Foto: Rawpixel

Zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazuju da najveći broj nezaposlenih na birou rada čeka posao duže od deset godina.

Slede oni koji čekaju do tri meseca, pa oni koji posao pronađu za najviše dve godine.

Na birou se trenutno nalazi nešto više od 320.000 ljudi. Samo tokom prošle godine bez posla je ostalo oko 50.000 radnika. Stopa nezaposlenosti u poslednjem kvartalu 2020. spustila se ispod 10% i iznosila je 9,9% , što je skoro duplo manje nego 2015. godine. Ipak, desetine hiljada nezaposlenih i dalje godinama čami na birou čekajući posao.

Statistika pokazuje da se na posao preko biroa čeka i više od 10 godina, i takvih je na kraju februara 2021. godine bilo 78.693, od čega je više od 48.000 žena.

Od tri do pet godina na zaposlenje čeka 51.815 ljudi, a od 5 do 8 godina njih 52.553.

Kako navode iz Nacionalne službe za zapošljavanje, profili u kojima je tokom 2020. godine postojao daleko veći broj lica na evidenciji Nacionalne službe nego što je broj registrovanih slobodnih radnih mesta su, između ostalih – pomoćnik konfekcionara, pomoćni daktilograf, maturant gimnazije, poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja, prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju.

Na spisku je i još nekoliko zanimanja vezanih za poljoprivredu, poput rukovaoca poljoprivrednih mašina, voćarsko-vinogradarskog tehničara i poljoprivrednog tehničara za proizvodnju bilja. Slabo su traženi i upravni tehničari, birotehničari, pravni tehničari inokorespodenti i kulturološki tehničari.

Među zanimanjima za kojima su poslodavci iskazali mnogo manji broj prijavljenih potreba u odnosu na broj nezaposlenih bili su i tehničar visokogradnje, učitelj i saradnik u nastavi i tehničar prerade i obrade drveta, ali i pravnici sa VI stepenom stručne spreme.

Šta je najtraženije?

Kada je reč o znanjima i veštinama koje poslodavci najviše traže, iz NSZ-a kažu da je to posedovanje različitih vrsta dozvola, poznavanje informaciono-komunikacione tehnologije, kao i poznavanje stranih jezika.

Poslodavci su najviše tražili prenosiva znanja i veštine u zanimanjima: blagajnici, vozači teških teretnih vozila i kamiona, vozači autobusa vozači automobila, taksija i dostavnih vozila, kao i komercijalni i trgovinski zastupnici.

U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najviše su se tražile: komunikativnost, tačnost i preciznost, sklonost ka radu sa proizvodima, sklonost ka iznalaženju praktičnih rešenja i sklonost ka radu sa ljudima/pružanju usluga.

Poslodavci su najviše tražili šire kompetencije i lične karakteristike za rad u zanimanjima kao što su ekonomski tehničari, ekonomisti, rukovaoci mašinama za proizvodnju kablovskih sistema u automobilskoj industriji, trgovci u maloprodaji, instalateri i serviseri električnih instalacija i mreža.

Izvor: b92