Kako sprečiti rad na crno

0
38
Kako sprečiti rad na crno
Foto: Standard

U Savezu samostalnih sindikata Beograda naglašavaju da građevinarstvo i ugostiteljstvo više nisu sezonski poslovi i da je cilj izmene zakona da ti sektori izađu iz sive zone.

Da bi se stalo na put radu na crno i u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo, poslovi u kući i kreativna industrija, po uzoru na postojeći Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, država uskoro planira proširenje obuhvata postojećeg zakona.

Prvi nacrt izmena mogao bi da bude spreman već u februaru, ali je cilj, ističu u NALED-u, da se radnici zaštite i bude im plaćeno penziono i deo zdravstvenog osiguranja, da se poslodavcima olakša prijava putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane rada, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i na kraju – da država bude u dobitku. Jer, kako je nedavno podsetila Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, u prvoj godini primene zakona, u slučaju registracije sezonaca u poljoprivredi, za ukupno 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda oštro reaguju na usvajanje izmena ovog zakona, pitajući se zašto NALED, kako dodaju, „želi od radnika u Srbiji da napravi robove”.

„Na prvi pogled sve ovo izgleda humano i bajkovito, ali kada se te lepe brojke prevedu u realnost, to izgleda ovako: ako je 26.600 radnika radilo 820.000 dana, to znači da je svako od njih u toj godini radio 31 dan ili jedan mesec! Dalje, to znači da je svakom od njih na ime doprinosa za svaki radni dan uplaćeno 303 dinara na ime zdravstvenog i penzionog osiguranja, što je paradoksalno. Jer, ako je prijavljeni sezonac za godinu dana rada zaradio  mesec dana staža, to znači da bi godinu dana staža mogao da zaradi tek posle  12 godina rada, a da bi došao do minimalnih 15 godina staža što je uslov za penziju trebalo bi na ovaj način da bude angažovan 180 godina“, ističe Dragan Todorović, predsednik ovog sindikata.

Kada je ovaj zakon donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u poljoprivredi, oni koji prvenstveno rade za ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, da se pomogne i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavljeno elektronskoj proceduri.

„Ovim novim projektom NALED zapravo hoće da ozvaniči rad na crno, da doprinosima u visini cene kutije cigareta legalizuje robovlasnički odnos. Zamislite u građevinarstvu nekog ko zida stambeni objekat, cena troškova izgradnje po kvadratu košta 400 do 500 evra, a prodajna cena na tržištu je 1.500 do 2.000 evra. Da li će onda kada se ozvaniči ovaj robovlasnički odnos i legalizuje rad građevinskih preduzimača nastati blagostanje? Država će dobiti tih 303 dinara dnevno po radniku-robu, a građevinska mafija gde su ljudi radili na crno preći će u legalne tokove po damping ceni za takvog radnika“, slikovit je Todorović.

Podseća i da građevinarstvo i ugostiteljstvo već dugo nisu sezonski poslovi, kao i da ovde nije cilj da se pojednostavi radno angažovanje, već da se onima koji rade u sivoj zoni da legalitet, tako što će se izmisliti novi oblik rada, sve da bi se omogućilo bogaćenje malog broja ljudi.

„Sve ovo je očigledan primer da država nema jasnu strategiju za borbu protiv rada na crno, ne zato što ju je teško napraviti, već zato što njeno sprovođenje znači zameranje nekim ljudima iz sive zone koji, očigledno, uživaju zaštitu moćnika. Cilj je da se ,cementira, poruka da je ovo zemlja jeftine radne snage, prekarnog rada, legalizovane eksploatacije radnika“, zaključuje Dragan Todorović.

Izvor: Politika