Firme iz Srbije iznele milijardu evra u ofšor zone

0
22
Firme iz Srbije iznele milijardu evra u ofšor zone
Foto: History.com

Firme koje posluju u Srbiji iznele su prošle godine u ofšor zone nešto više od milijardu evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca je otišlo u Hong Kong (806 miliona evra), zatim u Singapur (170 miliona evra) i Britanska Devičanska Ostrva (24 miliona evra).

Milioni evra istovremeno su transferisani u Liban i u Linhenštajn, a na spisku zemalja sa čijim sistemima su sarađivale srpske firme su i Panama, Maršalska ostrva, Dominikana, Sejšeli…

Najveći deo plaćanja su obavila preduzeća iz metalne industrije, 26 odsto. U ofšor zone su novac iznosila i preduzeća koja se bave rudarstvom (13 odsto), firme za proizvodnju računara i periferne opreme (8 odsto), za trgovinu električnim aparatima za domaćinstvo (9 odsto), potvrdili su u Narodnoj banci Srbije za „Blic Biznis“.

„Rast platnog prometa sa Hong Kongom u poslednjih pet godina velikim je delom rezultat direktnih investicija iz ove zemlje u srpska preduzeća iz sektora prerađivačke industrije i rudarstva“, napomenuli su nam u centralnoj banci.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da se takozvani poreski rajevi najčešće povezuju sa nekim nelegalnim transakcijama, pranjem novca ili protivzakonitim aktivnostima, ali da postoje i kompanije koje tamo regularno posluju.

„One se odlučuju za sedište u navedenim zemljama zato što imaju brojne pogodnosti, poput manjih poreza ili nižih provizija prilikom transakcija. Zato su i mnoge poznate svetske firme poslovale preko nekih „poreskih rajeva“, recimo luksemburga, a mnogi bogati pojedinci odlučuju da porez plaćaju, na primer, u monaku, i to je sasvim u skladu sa propisima“, objasnio je on.

Stručnjak za strane investicije Milan Kovačević objašnjava da Luksemburg, u koji je prošle godine iz Srbije transferisano oko 500 miliona evra, ima nekoliko specifičnosti. Najpre navodi Zakon o privrednim društvima, ali i poseban Zakon o holdinzima, koji, kako kaže „daju dosta zanimljivih mogućnosti“.

„Kroz te zakone se recimo omogućavaju dobri uslovi da neko ko ima veću grupaciju osnuje holding u toj zemlji, a onda ima preduzeća po drugim državama. Inače u poslednje vreme postoji snažan pritisak javnosti, pa i na međunarodnom nivou pokušavaju da nađu neoporezovani ili prljavi novac. Pošto ga količinski Luksemburg ima mnogo onda su sigurno počeli da pretresaju i tu zemlju. Ali jednostavno ta zemlja ima određene pogodnosti za sedišta kompanija“, ističe Kovačević.

Kako dodaje, čak su jedno vreme glavna stavka u budžetu Luksemburga bili porezi na bankarstvo i transfere.

Izvor: Sputnik