Evropski žig geografskog porekla za proizvode iz Srbije

0
25
Foto: National Geographic Srbija

U trećem kvartalu ove godine konkurisaćemo za tri proizvoda – ariljsku malinu, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalja, a u perspektivi, kandidati su futoški kupus, sremski kulen i leskovački ajvar.

Ni u godini pandemije zemlje Evropske unije nisu prestale da rade na registraciji proizvoda s geografskim poreklom u zajedničku evropsku bazu. To je još jedan pokazatelj da hrana s posebnom oznakom donosi veći profit proizvođačima ali i tim zemljama.

Samo u 2020. u poseban registar EU upisano je više od 30 proizvoda s geografskim poreklom, od čega je Hrvatska uspela da se izbori za žig čak četiri lokalna proizvoda, a poslednji je rudarska greblica – autohtoni slani kolač. Italija je dobila geografsku oznaku za 11 proizvoda a prilično aktivne u ovom poslu bile su i Grčka i Kipar.

Kako je za „Politiku” rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, Srbija, koja do sada nije upisala nijedan proizvod na nivou unije, konkurisaće u trećem kvartalu ove godine za tri proizvoda, ubrzo po usvajanju zakona o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

– Nacrt tog zakona je završen i potpuno usaglašen sa propisima EU. U skladu s programom vlade, trebalo bi da se nađe pred poslanicima u trećem kvartalu ove godine – kazao je za naš list Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede. Podsetio je da Srbija već ima završene tri specifikacije za – ariljsku malinu, fruškogorski lipov med i pirotski kačkavalj. U međuvremenu, bilo je nezvaničnih konsultacija sa Evropskom komisijom i nije bilo zamerki. On očekuje da će od momenta konkurisanja, do upisa tih proizvoda u „Službeni glasnik” EU proći od šest do osam meseci.

Raketić je dodao da bi tri prva proizvoda koje će Srbija kandidovati, utrti put i drugim poput sremskog kulena, futoškog kupusa, leskovačkog ajvara i ostalih koji imaju dobru šansu da registruju geografsku oznaku i u EU.

– Posebno je interesantan sektor proizvoda od mleka. Recimo, sirevi iz Sjenice ili iz Homolja koji sigurno mogu da daju dodatu vrednost. Suština je da od zaštite korist prvenstveno imaju proizvođači. Ali i da te proizvode imamo na tržištu, da ih što više promovišemo i na taj način veći broj njih uđe u sistem zaštite porekla – naglasio je naš sagovornik.

Prema analizi koju je svojevremeno uradio Centar za evropske politike (CEP), brojni ekonomski pokazatelji upućuju da registrovanje simbola kvaliteta kao što su zaštićeno ime porekla, geografska oznaka i garantovano tradicionalni specijalitet obično dovode do povećane sposobnosti proizvođača da se nadmeću na tržištu.

Ipak, poznato je da može biti i dosta neizvesnosti za proizvođače koji čekaju ishod registracije. Najteža faza na evropskom nivou, kako se navodi, jeste upravo ona poslednja ili takozvani period protivljenja koji traje do pet meseci (tri plus dva ukoliko je neophodno) kada je drugim državama omućeno da izraze neslaganje s registracijom konkretnog proizvoda. Ukoliko su takve primedbe osnovane, a kompromis ne može da se pronađe, zahtev će biti odbijen.

Raketić ne veruje da Srbija može da ima problem sa registracijom ova tri prva proizvoda na nivou EU.

– Pravila jesu takva ali mislim da niko neće polagati pravo jer su ovo tipično srpski proizvodi. Ne očekujemo da ćemo imati prigovore zemalja članica EU – rekao je Raketić i dodao da bi eventualno problemi mogli da nastanu za geografska područja koja se dele sa drugim zemljama, kao kod Stare planine ili dela Srema… To ne mora biti pozicija za razdvajanje jer postoji institucija u zakonu EU gde, kroz međudržavne projekte, neki proizvodi mogu i zajednički da se štite.

– Ali, o tom potom, kada budemo došli do toga videćemo šta je najbolje uraditi. Svakako ćemo biti u komunikaciji sa susednim državama u smislu eventualnih prigovora koje bi mogli da imamo kasnije u nekom od postupaka – naglasio je Branislav Raketić.

Izvor: Politika