U okviru opšteg trenda digitalizacije u Republici Srbiji, a na kom insistira i razvija Vlada Srbije preko raznih projekata EU, javno beležništvo dobija dva nova elektronska registra koja će služiti povećanju pravne sigurnosti građana, rekao je za Tanjug član Izvršnog odbora Javnobeležničke komore Srbije Sava Dedajić.
To su registar zaveštanja (testamenta) i registar punomoćja, precizira Dedajić.
Registar zaveštanja, će pohranjivati sve testamente koji se daju pred javnim beležnikom i sudom, naveo je javni beležnik, ističući da će se na taj način sprečiti falsifikovanja, sakrivanja ili uništavanja testamenta.”Nakon smrti osobe, a pre ostavinskog postupka, javni beležnik i sud vršiće uvid u registar kako bi proverili da li postoji testament umrlog lica, čime se onemogućava da neko testament uništi, sakrije ili prepravi, jer to ne može učiniti ukoliko se dokument nalazi u registru”, pojasnio je Tanjugov sagovornik.
Registar punomoćja će, kaže Dedajić, doprineti većoj pravnoj sigurnosti u oblasti prometa nekretnina i sprečiti zloupotrebe punomoćja od strane punomoćnika.
“U poslednjih par meseci smo dosta čitali o takvoj vrsti zloupotreba, a jedan od slučajeva je lažni agent za nekretnine, koji je zastupajući gospođu iz Amerike falsifikovao punomoćje i prodao kuću koju ona ima u Srbiji”, rekao je on.
Ovim registrom, se takođe, sprečava se da ukoliko vlasnik nekretnine preko telefona otkaže punomoćje, punomoćnik iskoristi to punomoćje bez obzira što je otkazano.
“Svaki javni beležnik pred kojim dođe do primene punomoćja mora da ga proveri u registru, i u slučaju da ga tu nema, postoji opasnost da je falsifikovano, nakon čega će se proveriti javni beležnik kod koga je overen dokument”, istakao je Dedajić.
Prema njegovim rečima, veoma je značajno što postoji jedinstveni registar na teritoriji cele Srbije, pa ukoliko vlasnik nekretnine istu proda u Beogradu, punomoćje može overiti u bilo kom drugom gradu u Srbiji , a javni beležnik po službenoj dužnosti unosi u registar to punomoćje.
Takođe, građani mogu da otkažu punomoćje kod bilo kog javnog beležnika, rekao je Dedajić i dodao da je registar povezan sa APR-om i sa elektronskom matičnom knjigom.
Ukoliko punomoćje izda pravno lice i nakon toga uđe u stečaj, svi dokumenti i punomoćja gube pravnu važnost i nisu više validni, napomenuo je Dedajić.
Pored ova dva registra, građani Srbije će od početka sledeće godine moći da koriste i aplikaciju e-pritužbe, putem koje će moći da na brz i jednostavan način podnesu onlajn pritužbu na unapred generisanom obrascu, bez fizičkog odlaska u Ministarstvo pravde.
Ministarstvo pravde uspostavilo je pomenute registre uz podršku EU projekta “EU za pravdu – Podrška za Poglavlje 23”, a sve u cilju jačanja pravne sigurnosti u Srbiji.
Izvor: RTV