Država smanjuje subvencije javnim preduzećima

0
42
Država smanjuje subvencije javnim preduzećima
Foto: MediaPortal.rs

Relativno veliko učešće subvencija u budžetu Srbije u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope, posledica je toga što se iz godinu u godinu javlja neko neuspešno javno i državno preduzeće.

Država je za ovu godinu namenila 120 milijardi dinara na ime subvencija, ali planira da ih u naredne tri godine prilično umanji tako što će ozbiljno zavrnuti slavinu javnim i državnim preduzećima, dok će nastaviti da subvencioniše oblastu poljoprivrede, nauke i zaštite životne sredine.

Fiskalnom strategijom za naredni trogodišnji period planira se osetan pad izdvajanja za subvencije i druge vidove pomoći preduzećima u državnom vlasništvu (garancije i budžetske pozajmice). Ta strategija inače predviđa da će se subvencije u srednjem roku smanjiti sa 2,7 odsto  bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 1,9 odsto  BDP-a u 2023. što bi bio njihov istorijski minimum u Srbiji i nivo koji je znatno bliži izdvajanjima za te namene zemalja centralne i istočne Evrope sa kojima se možemo porediti.

Fiskalni savet smatra da planirano snažno umanjenje subvencija u srednjem roku predstavlja dobar smer fiskalne politike, ali malo je verovatno da će se realizovati u predviđenom obimu. Država je, kako ističu, za subvencije i neto budžetske pozajmice izdvajala u proseku oko tri odsto BDP-a u periodu od 2015. do 2019. što je preko dva puta više od izdvajanja koja za ove namene imaju druge zemlje centralne i istočne Evrope.

Troškovi subvencija u Srbiji su onda naglo (i privremeno) povećani u 2020. na 5,2 odsto BDP-a zbog sprovođenja antikriznih mera, da bi budžet za 2021. predvideo njihovo vraćanje na 2,7 odsto BDP-a.

– Relativno veliko učešće subvencija u budžetu Srbije u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope posledica je toga što se iz godinu u godinu javlja neko neuspešno javno i državno preduzeće kome je potrebna pomoć države. U 2021. planirano je da se budžetska sredstva daju „Er Srbiji”, u 2020. to su bili „Er Srbija” i EPS, ranije „Srbijagas”, „Petrohemija”, a redovni korisnici državnih subvencija su „Železnice Srbije” i „Resavica”. U tom kontekstu trebalo bi razmotriti veoma ambiciozne planove smanjenja subvencija iz Strategije – navodi Fiskalni savet u svom mišljenju o dokumentu Fiskalna strategija za 2021. sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu

Zbog lošeg stanja fizičke infrastrukture Fiskalni savet ne vidi mogućnost da se subvencije železničkim preduzećima osetno umanje u srednjem roku. Oni naglašavaju da je reforma najdalje odmakla u slučaju železničkih preduzeća. Međutim, uprkos i dalje izdašnim subvencijama iz budžeta (oko 14 milijardi dinara) železnička preduzeća ostvarila su ukupan negativan rezultat od skoro pet milijardi dinara u 2019. godini.

– Najvažniju prepreku predstavlja loša infrastruktura zbog koje železnički saobraćaj ni izbliza ne predstavlja validnu alternativu drumskom saobraćaju.  Preliminarna analiza koju smo sproveli na bazi periodičnih finansijskih izveštaja iz 2020. ukazuje da se poslovanje železničkih preduzeća dodatno pogoršalo usled pandemije. Tome u prilog ide činjenica da je u decembru 2020. iz budžetske rezerve preduzeću „Srbijavoz” interventno preneto 300 miliona dinara, a vrlo je moguće da će dodatna vanredna sredstva iz budžeta (za neko od železničkih preduzeća) biti usmerena i u narednom periodu.

Dakle, nije realno očekivati da brzo dođe do zaokreta u poslovanju koje bi vodilo smanjenju subvencija u srednjem roku –- navodi Fiskalni savet.

Plan restrukturiranja EPS-a podrazumeva veliko povećanje cene struje što ga uz ostale mere iz Strategije čini nekredibilnim, navodi Fiskalni savet uz napomenu da je zbog izostanka suštinske reforme država u 2020. čak neplanirano dotirala EPS sa oko 40 miliona evra.

– Mere koje su izložene u Fiskalnoj strategiji ne uveravaju da može doći do ozbiljnijeg zaokreta u poslovanju EPS-a. Optimizacija troškova radne snage, koja se pominje u ovom dokumentu, odnosi se samo na plan koji je istekao 2019,  bez naznaka da li će se sa racionalizacijom nastaviti u budućnosti. Predviđa se izmena pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo. Bez ulaženja u detalje navodi se namera sprovođenja svih potrebnih mera za poboljšanje naplate što nije kredibilno.

Jedina Strategijom planirana mera koja može da unapredi bilanse preduzeća jeste izmena tarifne politike. Ako povećanje cene struje, ne bude uvezano sa smanjenjem drugih troškova (najpre, radne snage), moralo bi da bude nerazumno veliko poskupljenje struje što i ovu meru čini malo verovatnom – navodi Fiskalni savet.

Do sličnih zaključaka se dolazi i kada se analizira plan reformi u „Srbijagasu”. Za razliku od EPS-a, čiji je plan reformi nešto detaljnije prikazan u Strategiji, za „Srbijagas” se iskazuje namera „da preduzeće do kraja 2020. bude u mogućnosti da samostalno servisira finansijske obaveze nastale u periodu 2008–2012“.

– Međutim, kako izostaje detaljna razrada mera, ni ovaj srednjoročni plan reformi ne možemo smatrati kredibilnim. Nedavno usvajanje novog plana reforme „Srbijagasa” ukazuje na rešenost vlade da se nešto konačno pomeri nakon dugogodišnjeg stagniranja. Stiče se, pak, utisak da se najveći deo mera odnosi na izdvajanja delatnosti unutar „Srbijagasa” u zasebna preduzeća što – kao i u slučaju EPS-a – ne može samo po sebi da dovode do boljeg poslovanja. Plan reforme podrazumeva i da se „Srbijagas” reši zavisnih preduzeća koja opterećuju njegove bilanse ali i izmenu tarifne politike – navodi Fiskalni savet, uz podsećanje da je država već jednom preuzela na sebe otplatu kredita ovog preduzeća u iznosu od oko milijardu evra.

Fiskalni savet navodi da bez racionalizacije broja zaposlenih i izmene prodajne cene uglja nije moguće očekivati bolje poslovanje „Resavice” i smanjenje državnih davanja. To preduzeće posluje sa godišnjim gubitkom od oko 15 miliona evra, uprkos izdašnim godišnjim dotacijama iz republičkog budžeta od oko 40 miliona evra. Subvencije čine čak dve trećine svih prihoda preduzeća i jasno je da „Resavica” u sadašnjim okolnostima ne može samostalno da posluje.

Država godinama iskazuje želju da se problemi preduzeća reše, ali se malo uradilo. Država je za „Resavicu” od 2013. do 2019. izdvojila preko 260 miliona evra, a još oko 80 miliona evra je planirano za 2020. i 2021. godinu. Prema oceni Fiskalnog saveta čak i poslednje najave iz vlade ne uveravaju da se zaista ide ka suštinskom rešenju. Srednjoročni plan za umanjenje subvencija bio bi uverljiviji, kažu, ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije.

Kako navode u Fiskalnom savetu „Petrohemija” i MSK  su 2019.  ostvarili gubitak od po 20 miliona evra koji se delom može pripisati i nepovoljnim tržišnim okolnostima – više nabavne cene inputa od cena finalnih proizvoda za prodaju.

Izvor: Politika