Kako nekoliko dana zaredom broj zaraženih u Srbiji premašuje 3.000, Krizni štab za sprečavanje širenja korona virusa odlučio da pooštri postojeće epidemiološke mere. Ponovno zatvaranje ugostiteljskih objekata (kafića,restorana, barova i klubova), kao i tržnih centara i neprehrambenih radnji smatralo se nužnim i neizbežnim sredstvom u borbi protiv širenja infekcije.

Ova takozvana “mesta zaraze” identifikovana su širom sveta kao potencijalna opasnost za ponovni kolaps izazvan pandemijom korona virusa, te se kao nužna mera prevencije uvelo njihovo potpuno zatvaranje.

Da li su zaista za širenje infekcije jedini krivci zatvoreni objekti u kojima je svakodnevna cirkulacija velikog broja ljudi neizbežna, šta o tome govore dostupni podaci i naučna istraživanja, i koje su to sve mere uvedene širom sveta u cilju sprečavanja širenja korona virusa u ovim zatvorenim objektima, pokušaćemo da kroz ovaj članak pobliže istražimo.

Vodeći principi o načinu zaražavanja korona virusom koje treba imati na umu

Kako prenosi BBC, sve donedavno, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatrala je da je kontakt sa površinama zaraženim korona virusom jedini način prenošenja zaraze potkrepljen naučnim dokazima. Tako se Kovid-19 prenosi kada na određenu površinu padnu kapljice nastale kašljanjem ili kijanjem, pa potom osoba koja je prethodno dodirnula zaraženu površinu dodirne usta, nos ili oči. Upravo zbog toga su SZO istakli pranje ruku kao ključnu meru prevencije protiv Kovida-19.

Međutim, EATER navodi da skorašnja istraživanja potvrđuju da „prenošenje vazduhom” ne može da se isključi u određenim okruženjima. To znači da bi korona virus mogao da se prenosi i preko sićušnih čestica koje nastaju tokom razgovora ili izdisaja.

Kao najveću izloženost ovom načinu zaražavanja EATER ističe da su ljudi koji duže vremena borave u zatvorenom prostoru, posebno radnici u ugostiteljskim objektima. Naime, sve je povezano sa ventilacijom, aerosolima i činjenicom da su radnici u restoranima satima zaglavljeni u istom vazduhu dok rade u zatvorenom.

Kako izgleda prenošenje vazduhom?

Foto: Condair UK

Prenošenje vazduhom se dešava kad udahnemo virus ili bakteriju iz čestica koje bi mogle satima da lebde u vazduhu. Ove mnogo sitnije kapljice mogu da se rašire po mnogo većoj površini. Tuberkuloza, grip i upala pluća su primeri bolesti koje se prenose vazduhom.

SZO je priznala da postoje dokazi koji ukazuju da je ovo moguće i za korona virus u zatvorenim i pretrpanim prostorima. To se naziva vazdušnim prenosom.

Jedan primer iz Vašingtona koji prenosi BBC News, upravo potkrepljuje navedene činjenice o vazdušnom prenosu korona virusa.

Naime, u martu prošle godine, u ranoj fazi epidemije u SAD, 61 član hora Okruga Skagit, u državi Vašington, sastalo se za redovnu nedeljnu probu hora. Jedna osoba je tokom dvoiposatnog okupljanja pokazivala simptome prehlade.

Nekoliko dana kasnije, posle istrage američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), identifikovana su 53 slučaja Kovida-19 – što će reći, 87 odsto grupe koja se okupila da bi pevala. Dva člana grupe su kasnije preminula.

Tokom probe 10. marta, stolice su bile raspoređene u šest redova od po 20, razmaknute na oko 10 do 25 centimetara, prema izveštaju CDC-a. Članovi su zauzeli uobičajena mesta za probu, sa nešto preostalog praznog prostora za četrdesetak ljudi koji nisu bili prisutni te noći.

Neki su delili užinu tokom 15-minutne pauze, mada nijedan član nije prijavio fizički kontakt među prisutnima.

Zašto je došlo do širenja?

U ovom slučaju, ključni faktor je verovatno bio sam razlog okupljanje grupe – pevanje.

Kad pevate, slično kao kad glasno govorite ili vičete, izbacujete respiratorne kapljice iz usta i nosa, kaže doktor Karan.

„Kad izdišete duboko iz disajnih puteva, vi proizvodite aerosol, manje kapljice koje mogu da ostane da vise u vazduhu”, kaže on.

U horu iz Okruga Skagit, prvobitno bolesni član mogao je da izbaci te kapljice dok su vežbali, a one su potom lebdele u vazduhu dok su ostali članovi pevali i družili se više od dva sata.

Navešćemo još nekoliko primera koji potkrepljuju ovaj način prenošenja virusa.

Rođendanska proslava, Karolton, Teksas

Porodica Barbosa okupila se 30. maja u grupi od 25 članova, da bi priredili nenajavljenu rođendansku proslavu.

Porodica iz severnog Teksasa rekla je za američke medije da domaćin nije znao da je zaražen Kovidom-19.

Krajem juna, član porodice Čens O’Šel rekao je da se osam članova porodice i 10 prijatelja zarazilo virusom, uključujući dedu Frenka i baku Kerol Barbosa, koji su se bližili proslavi 68. godišnjice braka. Frenk i Kerol Barbosa kasnije su primljeni u bolnicu, a 1. jula Frenk Barbosa je preminuo, saopštili su članovi porodice.

„Bili su čak obazriviji nego ranije, ali to je i dalje dovelo do toga da moja baka, moj deda i moja tetka završe u bolnici”, rekao je O’Šel govoreći o tom okupljanju za lokalnu TV stanicu KAVU.

Zašto je došlo do širenja zaraze?

Karan kaže da rođendanska proslava može da ima sve sastojke neophodne za događaj u rangu superširioca zaraze.

„Možete da zamislite da, ako ste u zatvorenom na rođendanskoj proslavi, ima mnogo bliskog kontakta”, kaže on.

„Takođe, možda ljudi stoje u redu za toalet, gurajući se u uskim hodnicima gde je fizička udaljenost nemoguća.”

Kako ljudi jedu i piju, nastaju novi problemi. Prvo, malo je verovatno da ćete nositi masku dok jedete – i tako omogućavate lakše dalje širenje zaraze. Drugo, ukoliko gosti na proslavi počnu da piju, strogi propisi fizičkog distanciranja mogli bi slobodnije da se shvate ili čak potpuno ignorišu.

„Tražimo od ljudi da promene navike, tražimo od ljudi da rade stvari koje im nisu prirodne”, kaže doktor Karan.

„Ukoliko uvedete stvari kao što su alkohol, veća je verovatnoća da će se ljudi prebaciti na normalno ponašanje, biće manje inhibirani, tako da bi lakše mogli da se zaborave.” A važno je i ko je prvi bio zaražen, objašnjava on. Kad je indeksni slučaj neko ko je ključan za okupljanje, neko ko poznaje sve goste – na primer, domaćin proslave, kao što je bio slučaj na rođendanu Barbosinih – ta dodatna intimnost i kontakti mogli su da doprinesu većem broju zaraza.

Restoran i kafić, Ist Lensing, Mičigen

Osmog juna prošle godine, vlasnici „Harpers restorana i bru paba” – restorana od 900 kvadratnih metara s ogromnom spoljnom terasom – otvorili su vrata posle više nedelja izolacije zbog Kovida-19.

Menadžeri su organizovali obuku za bezbedno ponašanje, stolovi su bili razdvojeni na dva metra, a kapacitet ograničen na oko polovinu uobičajenog broja gostiju, dozvolivši ulaz za oko 225 mušterija.

Ali od 2. jula, prijavljene 152 infekcije u 13 okruga širom Mičigena povezane su sa „Harpersom”. Od ovih slučajeva, 128 ljudi je reklo je da je bilo prisutno u restoranu između 12. i 20. juna, a ostali su bili njihovi bliski kontakti.

Zašto je došlo do širenja zaraze?

Ulazak u zatvoreni kafić ili restoran može vas dovesti na rizičnu teritoriju, objašnjava doktor Karan. Slično kao i u slučaju rođendanske proslave, hrana bi mogla da bude ključan faktor.

„Kad imate ljude koji jedu, oni sigurno neće nositi maske, žvakaće i pričaće, stajaće licem u lice, jedan preko puta drugog”, kaže on, omogućivši tako kapljicama da se slobodno prenose među gostima.

Ukoliko se pušta glasna muzika, ili je teško čuti u pretrpanom prostoru, glasan govor će samo dodatno povećati rizik, „kao kad žurka pređe u višu brzinu”, kaže doktor Karan.

Visoke temperature koje dolaze sa letom dodaće još neke komplikacije, kaže on. „Postoje neki dokazi da klima uređaji doprinose širenju zaraze, potencijalno raspršujući kapljice duž putanje rada klime.”

Na sve to dodajte upotrebu javnih toaleta, nekoliko tačaka čestog dodirivanja kao što su kvake, i imate gotov potencijal za superširenje zaraze.

„Mislim da je preduzimanje mera predostrožnosti veoma važno”, kaže doktor Karan.

„Ali kad se sve sabere i oduzme, koliko god mera predostrožnosti da ste preduzeli, neke stvari su naprosto suviše rizične, a mislim da su kafići jedni od njih.”

Koliko dugo virus preživljava u vazduhu, a koliko na površinama?

Poput ostalih respiratornih infekcija kao što je grip i Kovid19 se širi u kapljicama koje izlaze iz nosa ili usta zaraženih.

Kada se jednom nakašljete stvori se i do 3.000 kapljica. One padaju na druge ljude, ali i na odeću i okolne površine, a neke koje su vrlo sićušne ostaju u vazduhu.

Postoje dokazi da se virus duže zadržava na fekalnim materijama, tako da oni koji ne peru temeljno ruke posle toaleta mogu da zaraze sve što dotaknu.

Neka istraživanja pokazuju da drugi korona virus, poput Sarsa i Mersa, preživljavaju na metalu, staklu i plastici i do devet dana, ako se te površine ne dezinfikuju kako treba.

Neki opstanu i do 28 dana na niskim temperaturama.

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virusi mogu da prežive u vazduhu i do tri sata posle kašljanja. Kapljice veličine 1-5 mikrometara, što je 30 puta manje od širine ljudske dlake – mogu lebdeti u mirnom vazduhu i do nekoliko sati. To se odnosi na vazduh u neprovetrenim uslovima, dok čestice aerosoli brže dospevaju na čvrste površine u vazduhu koji se kreće.

Studija je otkrila da korona virus duže opstaje na kartonu – i do 24 sata – i do dva ili tri dana na pastici i nerđajućem čeliku.

To upućuje da bi virus mogao da traje duže na kvakama, plastičnim i radnim površinama od laminata, kao i sotalim čvrstim površinama

Naučnici su utvrdili da bakarne površine ubiju viruse za oko četiri sata.

Postoje i mnoga druga naučna istraživanja koja potvrđuju navode da se virus širi aerosolno.

239 naučnika s raznih područja su u stručnom časopisu Clinical Infectious Diseases objavili upozorenje: zdravstvene ustanove i Svetska zdravstvena organizacija trebalo bi mnogo ozbiljnije nego do sada da uzmu u obzir opasnost od prenošenja virusa preko takozvanih aerosola.

Aerosoli su najsitnije čestice i kapljice vode koje lebde u vazduhu. Manje su od pet mikrometara. Kad ljudi izdišu, govore, smeju se ili pevaju, u vazduhu koji izdahnu nalaze se čestice koje se nesmetano šire po čitavoj prostoriji. Veće kapljice brzo padnu na pod, ali one najsitnije mogu da lebde još satima, naročito u zatvorenim prostorijama.

Ako u takvoj prostoriji boravi jedna zaražena osoba, ona za kratko vreme može da zarazi brojne druge ljude – čak i ako nikad nisu imali direktan kontakt.

Aerosoli – najčešći način prenošenja zaraze

S obzirom na javni apel 239 naučnika, sad je i Svetska zdravstvena organizacija spremna na promenu svojih preporuka. I ona uviđa „naznake dokaza“ da se novi korona-virus može preneti i preko vazduha, kaže Marija van Kerkove, tehnička direktorka u SZO zadužena za pandemiju Kovid 19, prenosi DW.

Na osnovu novih saznanja bi i smernice SZO za borbu protiv korona-virusa morale da budu prilagođene. Još pre mesec dana SZO je morala da revidira svoju preporuku u vezi sa zaštitnim maskama.

Naučna istraživanja pokazala su da se korona-virusi prenose pre svega preko aerosola. „Imamo razloga da verujemo da se slično ponaša i virus SARS-CoV-2, i da su aerosoli glavni put za prenošenje virusa“, navodi se u apelu koji su potpisali stručnjaci većinom s područja hemije, fizike i tehničkih nauka, a manje virusolozi i medicinari.

Aktuelne mere zaštite – pranje ruku, nošenje zaštitnih maski, držanje rastojanja – prvenstveno su usmerene na sprečavanje prenošenja virusa preko većih kapljica i direktnog kontakta. Ali, to nije dovoljno. Na mogućnost prenosa preko aerosola do sada nije dovoljno ukazivano, ocenjuju naučnici.

Kako onda učiniti odlazak u zatvoreni restoran sigurnijim?

Foto: Secretnyc

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji u ugostiteljstvu je zaposleno 66.947 ljudi.

Ova privredna grana pretprela je udarac zbog zdravstvenih mera donetih radi sprečavanja širenja korona virusa, pogotovo tokom prvog talasa zaraze proteklog proleća kada su zbog karantina i kafići i restorani bili zatvoreni od 21. marta pa sve do početka maja.

Potpuno zatvaranje ugostiteljskih objekata svakako da nije rešenje na duže staze, prvenstveno zbog ekonomije. Ali, kako onda da u vreme pandemije nijednu od stavki (zdravlje i ekonomija) ne stavimo na prvo mesto, jer su obe podjednako važne, nego da ih balansiramo.

Kako prenosi DW, naučnici su istakli neke osnovne smernice kako bismo se zaštiti od širenja infekcije putem vazduha.

Redovno provetravanje

Redovno i efikasno provetravanje prostorija svežim vazduhom – ali bi cirkulaciju vazduha trebalo izbegavati, naročito u javnim zgradama, školama, kancelarijama, bolnicama i staračkim domovima. Postojeći sistemi za provetravanje trebalo bi da budu nadograđeni sistemima koji vazduh isisavaju, filtriraju ili koji uz pomoć ultraljubičastog svetla ubijaju viruse.

Ali pre svega bi trebalo izbegavati prepune prostorije i velika okupljanja ljudi u zatvorenim prostorijama. To važi ne samo za barove i restorane, već i za javne zgrade i sredstva javnog saobraćaja.

Iznenadna učestalost infekcija korona-virusom prilikom poseta barovima i restoranima, ali i prilikom nastupa horova, pokazuje da se infekcija verovatno prenosi preko aerosola. S tim se slaže i prof. dr Klemens Ventner, direktor Odeljenja za infektologiju i tropsku medicinu na klinici Švabing u Minhenu.

Moguće je da je „višestruka cirkulacija nefiltriranog vazduha za hlađenje“ u klanicama dovela do učestalog širenja zaraza, kaže Ventner. Taj lekar smatra da mere koje naučnici predlažu u apelu imaju smisla i očekuje da će i SZO korigovati svoje preporuke.

„S obzirom na rast broja zaraženih u svetu i istovremeno popuštanje mera ograničenja kretanja u nekim zemljama, poželjno bi bilo da Svetska zdravstvena organizacija pozove da se više vodi računa o aerosolima. A sa naučne tačke gledišta to je i neophodno“, kaže prof. dr Ventner.

Ponašanje prilagoditi novim saznanjima

Sigurno je da je na početku epidemije bila precenjena opasnost od prenošenja virusa preko površina koje dodirujemo, kaže za C/NET profesorka za infektivne bolesti na Univerzitetu u Ženevi, doktorka Izabela Ekerle.

A s druge strane, potcenjena je opasnost od prenošenja vazduhom u blizini inficiranih osoba (na porodičnim okupljanjima, probama horova ili u sportskim dvoranama).

Korona-virus nije klasični uzročnik bolesti koji se prenosi aerosolima – kao ospice ili vodene kozice, kaže doktorka Ekerle. „Takav scenario se ne može očekivati kod virusa SARS-CoV-2.“

Profesionalne maske kategorije FFP3 mogle bi da spreče prenošenje zaraze aerosolima, ali preporuka stanovništvu da nosi takve maske niti ima smisla, niti je ostvariva, kaže doktorka.

„Mislim da se mora postupati pragmatično i saznanja koja do sad imamo o tom virusu pretočiti u smislene preporuke koje je moguće sprovesti.“, kaže profesorka za infektivne bolesti sa Univerziteta u Ženevi.

Ono što je ključno jeste obezbediti prvenstveno radnicima sigurne uslove rada u ugostiteljskim objektima. Kako bi se to obezbedilo, dr Elizabet North istraživać na Univerzitetu u Berkliju ističe za EATER da je neophodno povećati vladino učešće:„Potrebni su nam propisi savezne i državne OSHA (Uprave za zaštitu na radu) da bismo zaštitili radnike na poslu. To je jedini način na koji možemo da obezbedimo da radnici u restoranima dobiju odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu koja im je potrebna “, kaže ona.

Ali omogućavanje što veće sigurnosti u zatvorenom prostoru nije samo na državnim regulatorima. To je stvar ličnog izbora i dobre procene potrošača. Naime, ne možemo razmišljati na način da idemo u restoran ili kafić, ne pridržavajući se svih epidemioloških mera i vodeći se principom da, čak i da se zarazimo, ne spadamo u rizičnu grupu. Kako ona navodi: „To ne funkcioniše u javnom zdravstvu, jer možda druge ljude izlažete svojoj nepoznatoj infekciji. Nažalost, stigli smo do toga da je broj smrtnih slučajeva toliko visok da smo postali malo desenzibilizovani za njega. Kao da je neizbežno i sasvim normalno”.

Treba uvek prepoznati rizik ne samo za sebe, već i za sve radnike koji rade u uslovima povećanog rizika od infekcije, bilo da prave hranu, poslužuju ljude ili čiste posuđe i prostorije. To prvenstveno znači da budemo malo više svesni i obazrivi. Da ostanemo kući ukoliko smo bolesni. Da ukoliko nas osoblje podseti da stavimo masku u zatvorenoj prostoriji ili odmaknemo svoju stolicu dalje od susednog stola, učinimo to ljubazno i sa razumevanjem. Ukratko, to znači da se prema radnicima odnosi s nivoom poštovanja koji su oduvek zaslužili, ali što je još važnije sada kada je vezano za njihovo zdravlje. „Moramo da budemo zaista strpljivi i pažljivi prema svima koji rade u ovim restoranima, jer oni pokušavaju da pruže usluge pod ogromnim stepenom ličnog rizika“, kaže North.

„Ono što bi zaista bilo dobro jeste da se svako ko odluči da ode u restoran ili kafić, odnosi prema ljudima koji rade tu s onom pažnjom i poštovanjem s kojim se odnosimo prema našim zdravstvenim radnicima. Moramo da se malo pomerimo od mentaliteta „kupac je uvek u pravu“ ka mentalitetu „svi smo u ovome zajedno“, ističe Elizabet.

Zajednički rad na obuzdavanju virusa i pokazivanje najveće zahvalnosti onima na prvim linijama fronta svakodnevno je, kaže ona, ključ za prevladavanje ove pandemije.

Redakcija