ponedeljak, 19. sep 2022.
Home Pravo Pravne vesti Da li kompanije poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

Da li kompanije poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

0
Da li kompanije poštuju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

Tema nadziranja radnika na poslu aktuelna je decenijama unazad, samo što su se kroz vreme menjali načini na koje se ono sprovodi.

Nekada su za to bili zaduženi “kadrovi od poverenja”, a danas je sve to mnogo sofisticiranije zahvaljujući razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija. Ipak, kako su posao i privatnost često vrlo isprepleteni, mnogo je neduomica šta je dozvoljeno, a šta nije, ali i o čemu je sve poslodavac dužan da upozna zaposlene.

Ovaj svojevrsni vid “velikog brata”, koji vas stalno nadzire, čini se da je postao još rasprostranjeniji za vreme pandemije korona virusa, s obzirom da su procene da je tokom 2020. godine svaki deseti zaposleni radio od kuće, a tokom 2021. taj broj je bio i veći.

Kako bi sagledao novonastalu situaciju Centar za istraživanje javnih politika je nedavno sproveo istraživanje pod nazivom “Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom kovida otvorio vrata za prisutnost poslodavca u životu radnika”, a zatim organizovao i onlajn konferenciju uz učešće eminentnih stručnjaka iz raznih oblasti.

Kako je zaključeno, nadzor radnika na poslu ili radu od kuće je u usponu, tehnološke mogućnosti omogućavaju praćenje radnika, a često je veoma tanka linija između prava poslodavca i radnih prava, te prava radnika na privatnost. Rad od kuće uslovio je i porast interesovanja poslodavaca da uvedu nadzor uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija, mada je jasno da neki alati zadiru u privatnost radnika, ugrožavajući njihovo dostojanstvo i pravo.

– Pojedine firme su koristile aplikacije i metode pomoću kojih rad zaposlenih može da se prati. Pojedine aplikacije imaju mogućnost da snimaju zenicu, prate rad miša, tastature, mogu se montirati na kompjutere radnika, a da oni ne znaju da je to urađeno – istakla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Kako je objašnjeno, “praćenje” je organizovano preko tableta, računara, laptopova, pametnih telefona. a najčešće su korišćene aplikacije za vođenje sastanaka, ali i praćenje prisustva i efikasnosti.

Istraživanje je obuhvatilo anketu sa radnicima i menadžerima u različitim delatnostima koja je obavljena u drugoj polovini 2021. godine, a odnosila se na zaposlene u bankarstvu, finansijama, IT sektoru, pr komunikacijama, javnoj upravi, javnim službama…

Kako su istakli menadžeri, prikupljanje podataka je u najvećem broju slučajeva vršeno zbog čuvanja poslovnih tajni – 34%, pa praćenja prisutnosti – 24%, praćenja efikasnosti – 24%, praćenja i planiranja politike zapošljavanja – 19%, zaštite intelektualne svojine – 17%, istraživanja i u statističke svrhe 11%…

Pravni osnov za prikupljanje podataka o ličnosti je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 2018. prema kojem je poslodavac dužan da ovu sferu reguliše internim aktima, ali je istraživanje pokazalo da je samo 41% firmi to i poštovalo.

Godinama unazad vladala je dilema šta je to dozvoljeno poslodavcu, a šta nije. Kako su još ranije istakli nadležni, imejl prepiska koja se obavlja preko službene adrese firme je vlasništvo poslodavca i on ima i pravo i obavezu da je čuva, ali o tome radnici moraju da budu obavešteni. Na drugoj strani, poslodavac nema pravo da traži šifru za privatne naloge na socijalnim mrežama, niti da traži uvid u profile na Fejsbuku ili Instagramu. Ali ako je profil javni, poslodavac može da ima uvid u fotografije koje postavljamo na društvene mreže.

straživanje je, međutim utvrdilo da su poslodavci “pratili” zaposlene kako tokom boravka na poslu, tako i tokom rada od kuće i da se to nije mnogo promenilo. Neki su nadgledali imejl komunikaciju radnika, neki aktivnost na internetu, aktivnosti na socijalnim mrežama, službeni telefon, vreme provedeno na aplikacijama, praćenje razgovora…

“Praćenje” uz dozvolu, ali i bez nje

Interesantno pitanje bilo je vezano i za pristup računaru radnika od strane kompanije. Rezultati istraživanja su pokazali da je 29 odsto poslodavaca imalo tu mogućnost, ali uz dozvolu radnika, 13 odsto je imalo u svakom trenutku, dok njih 46 odsto nije uopšte moglo da pristupi kompjuterima zaposlenih. Zabrinjava i podatak da 13 odsto radnika ne zna da li je poslodavac mogao da se “ukači” na njihov računa ili ne.

Dve trećine bez aneksa o radu od kuće

Istraživanje je pokazalo da je 26 odsto zaposlenih koji su anketirani imalo aneks ugovora o radu kod kuće, 62 odsto njih nije, dok je 12 odsto bilo bez odgovora, Njih 62 odsto ili skoro dve trećine koristilo je svoje kompjutere, a 27 odsto u vlasništvu firme, dok je njih 96 odsto koristilo svoj nameštaj – sto, stolica.

Izvor: Vebsajt Blic, 16. 3. 2022.