Da li je zaposleni obavezan da obavlja poslove za koje nije zaključio Ugovor o radu?

0
159
Da li je zaposleni obavezan da obavlja poslove za koje nije zaključio Ugovor o radu?

Između ostalog zakon određuje da svaki ugovor o radu mora da precizira koji su vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu, kao i da sadrži naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. Ovo je veoma važna zakonska odredba jer jedna od osnovnih zakonskih obaveza zaposlenog jeste savesno i odgovorno obavljanje poslove na kojima radi. Pod poslovima na kojima radi podrazumeva se opis poslova iz ugovora o radu koji je potpisan sa poslodavcem i to je nesporno.

Postavlja se pitanje šta je sa drugim poslovima? Da li je zaposleni dužan da obavlja i one poslove za koje nije potpisao ugovor o radu? Zakon o radu predvideo je i tu mogućnost, propisujući uslove pod kojima poslodavac može da obaveže zaposlenog na obavljanje poslova koji nisu predviđeni ugovoromo radu.

Aneks ugovora o radu

Ukoliko se radi o trajnijoj potrebi za premeštajem zaposlenog na poslove za koje nije potpisao ugovor o radu, to je moguće učiniti aneksom ugovora o radu, odnosno sporazumom o izmeni ugovorenih uslova rada u smislu određivanja drugih poslova na koje se zaposleni raspoređuje. Da li poslodavac ima potpunu slobodu u ovakvom pomeranju radnika sa pozicije na poziciju? Ne, jer zakon određuje da se na ovaj način zaposleni može premestiti samo na odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Pri tom zakon određuje da se pod odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

Uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni (koji ne može biti kraći od osam radnih dana) i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (otkaz ugovora o radu ako se odbije aneks). Ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku i dalje zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa. Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu koji može da usledi usled nepotpisivanja aneksa, sporava zakonitost aneksa ugovora.

Premeštaj na druge poslove

Ukoliko je potreba da se zaposleni premesti na poslove koji nisu navedeni u ugovoru o radu privremena, odnosno nema potrebe da se zaposleni na duži period rasporedi na druge poslove, različite od poslova sadržanih u ugovoru o radu, moguć je i privremeni premeštaj zaposlenog na drugu poziciju u firmi.

Zakon o radu je predvideo da ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci. Prema tome, čak i u slučaju kratkotrajnog premeštaja na druge poslove, isti je moguć samo ako se radi o poslovima za koje se zahtev ista vrsta i stepen stručne spreme kao za poslove koje zaposleni redovno obavlja na osnovu ugovora o radu. U slučaju premeštaja zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta ako je to povoljnije za zaposlenog.

Ako su poslovi na koje se privremeno premešta bolje plaćeni, zaposleni dobija uvećanu zaradu za poslove koje će privremeno raditi. Dakle u ovom slučaju zaposleni u finansijskom smislu ne može ništa da izgubi, jer se (ako je to povoljnije za njega) tretira kao da je i dalje na svom radnom mestu, iako privremeno obavlja poslove za koje nije potpisao ugovor o radu. Tretiraće se drugačije samo ako je to povoljnije za njega, odnosno ako je plata za nove poslove veća od one koju redovno dobija. Naglašavamo da je i dalje reč o poslovima koji traže onu vrstu i onaj stepen stručne spreme koje zaposleni ima i koji su uslov za obavljanje poslova na kojima je raspoređen po ugovoru o radu.

Premeštaj u drugo mesto

Obavezan element ugovora o radu je i određivanje mesta rada. Prilikom premeštaja zaposlenog na druge poslove, moguće je i da se radi o poslovima koji su u drugom mestu rada. Prema Zakonu o radu zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela. Zakon takođe propisuje da je premeštaj u drugo mesto rada moguć ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada. Mora da bude obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van navedenih uslova samo uz svoj pristanak.

Prema tome, zaposleni ne može da bude privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, u drugo mesto rada koje je udaljeno više od 50 kilometara od mesta u kojem inače radi po ugovoru o radu, bez njegove saglasnosti.

Ista vrsta posla i stručna sprema

Imajući u vidu sve što Zakon o radu propisuje, kada je reč o premeštaju zaposlenog na poslove koji nisu ugovorom o radu određeni kao poslovi koje će zaposleni redovno obavljati kao svoju osnovnu radnu obavezu, može se zaključiti da je zakon predvideo takvu mogućnost, ali je postavio očekivano stroge uslove: poslodavac može trajno (aneksom ugovora o radu) ili privremeno (rešenjem najviše 45 radnih dan u periodu od 12 meseci) da premesti zaposlenog iskjučivo krećući se u okviru stručne spreme koja je određena ugovorom o radu. Primera radi ako je ugovorom o radu utvrđeno da je zaposleni raspoređen na poslovima sastavljanja različitih vrsta ugovora sa poslovnim partnerima, a koji podrazumevaju visoku stručnu spremu pravnog usmerenja, nije moguće premestiti zaposlenog u organizacionu jedinicu poslodavca koja se bavi finansijskim menadžmentom, ako je za taj posao predviđena samo ekonomsko-finansijska struka kao uslov obavljanja posla.

Ako bi opšti akt poslodavca predviđao visoku stručnu spremu pravnog usmerenja kao uslov i za obavljanje nekog drugog posla, primera radi u organizacionoj jedinici koja se bavi kadrovskim stvarima, onda bi premeštaj bio moguć jer bi se radilo o premeštaju na poslove za koje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme.

Takođe, ako se zaposleni nalazi na menadžerskoj poziciji, ne može da bude premešten ni trajni ni privremeno na poslove koji su nižeg ranga, bez obzira što bi se radilo o poslovima iste vrste stručne spreme. Primera radi, i finansijski direktor i zaposleni koji radi plaćanje obavljaju poslove u okviru iste struke-ekonomske, ali se za menadžerski posao zahteva visoka stručna sprema, a za nižu poziciju srednja stručna sprema. Bez obzira što je za oba radna mesta ekonomska struka uslov za obavjanje poslova, premeštaj nije moguć jer je stepen spreme različit.

Dakle možemo da zaključimo da bilo da se radi o trajnom premeštaju (aneksom ugovorsa o radu) bilo da je reč o privremenom premeštaju (rešenjem), pomeranje zaposlenog na obavljanje poslova koji nisu utvrđeni ugovorom o radu moguće je isključivo ako je reč o odgovarajućim poslovima. Svaki drugi oblik premeštaja bio bi protivan Zakonu o radu. Prema tome, odgovor na pitanje iz naslova bi bio potvrdan, ali samo ako je reč o poslovima za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen sručne spreme kao i za poslove koji su utvrđeni ugovorom o radu. Takav zakonit premeštaj zaposleni je dužan da prihvati. U suprotnom, kod nepostupanja po rešenju o premeštaju na odgovarajući posao, odnosno kod odbijanja aneksa ugovora o radu na odgovarajući posao, može da dođe do primene disciplinskih mera, a u krajnjoj liniji i do otkaza ugovora o radu.

Autor: Milan Predojević / infostud.com